Iako je veštačka inteligencija (VI) postala deo svakodnevice, od brzih pretraga do obavljanja složenih poslovnih zadataka, strah od njenog uticaja na tržište rada raste. Džofri Hinton, bivši zaposleni u Guglu i jedan od ključnih ljudi u razvoju moderne VI, upozorava da bi mnoga zanimanja mogla nestati ili se drastično smanjiti.
Hinton naglašava da su najveći rizik poslovima koji se baziraju na rutinskim i ponavljajućim zadacima. To uključuje radnike u kol-centrima, korisničkoj podršci, kao i one koji se bave zakazivanjem termina, administracijom i transkripcijom. Sledeće na listi potencijalno ugroženih profesija su novinarstvo, marketing i osnovno računovodstvo. Hinton veruje da će, kada se započne masovna automatizacija ovih oblasti, malo koji sektor ostati potpuno pošteđen.
U nedavnom intervjuu za CNN, Hinton je priznao da je sada zabrinutiji nego kada je napustio Gugl. „Razvoj je daleko brži nego što sam pretpostavljao. VI je značajno napredovala u zaključivanju, ali i u sposobnosti da obmane ljude,“ rekao je. On dodaje da će sistemi postajati sve jači i da već mogu da zamene deo poslova u kol-centrima, a vrlo brzo će preuzeti i mnoge druge.
Hinton posebno ističe da su zaposleni u kol-centrima među najugroženijima. „Da radim u kol-centru, bio bih ozbiljno zabrinut. Mislim da se taj proces već odvija,“ rekao je. On povezuje svoja upozorenja sa savremenim trendovima na tržištu rada, podsećajući na tekst iz magazina The Atlantic, koji ukazuje na to da mladi diplomci sve teže dolaze do prvog zaposlenja. Jedan od razloga može biti to što poslodavci već koriste VI za zadatke koje su ranije obavljali početnici.
Na kraju, Hinton upozorava na šire ekonomske posledice. Iako bi rast produktivnosti zahvaljujući VI mogao doneti koristi društvu u celini, ljudi čija će radna mesta nestati mogli bi se naći u teškoj poziciji. „Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju imaće daleko veće koristi od onih koje je samo koriste,“ zaključio je.
Džofri Hinton (78), često nazivan „kumom veštačke inteligencije“ zbog svojih decenijskih istraživanja, napustio je Gugl 2023. godine kako bi mogao otvorenije da govori o rizicima i negativnim stranama tehnologije u čijem je razvoju učestvovao. Prema njegovim tvrdnjama, sposobnosti VI udvostručuju se otprilike svakih sedam meseci, što bi moglo dovesti do velikih promena na tržištu rada u bliskoj budućnosti.
Hintonov stav o brzini razvoja VI i njenom uticaju na radna mesta postavlja važna pitanja o budućnosti zaposlenosti. Mnogi stručnjaci se slažu da će automatizacija doneti promene koje će zahtevati prilagođavanje radne snage. U tom kontekstu, obrazovanje i prekvalifikacija postaju ključni faktori kako bi se radnici prilagodili novim zahtevima tržišta.
Društvo se suočava s izazovima koji dolaze s rapidnom automatizacijom i razvojem VI. Kako se tehnologija razvija, tako se i radna mesta menjaju. Potrebno je razmotriti kako obezbediti tranziciju za radnike čija će zanimanja biti ugrožena. Takođe, važno je razmisliti o tome kako poboljšati pristup obrazovanju i obuci kako bi se osiguralo da nova generacija radnika bude spremna za poslove koji će nastati u eri veštačke inteligencije.
U ovom kontekstu, Hintonova upozorenja su podsticaj za širu diskusiju o etici i odgovornostima kompanija koje se bave razvojem VI. Kako se tehnologija nastavlja razvijati, važno je osigurati da koristi od VI budu raspodeljene ravnomerno i da se minimiziraju negativni uticaji na radnu snagu.
