Na domaćem tržištu svinjskog mesa postoji značajna disproporcija između cena tovljenika i prerađevina, što negativno utiče na stočare i potrošače. Trenutna cena tovljenika od 120 kilograma iznosi 20.440 dinara, što je rezultat cene od 170 dinara po kilogramu žive mere. U poređenju s tim, za ovu sumu može se kupiti samo 16 kilograma čvaraka, koji se na Futoškoj pijaci prodaju za oko 1.300 dinara po kilogramu. Slične cene važe i za suvi vrat, pečenicu i kulen, dok kilogram suvih kobasica košta 1.500 dinara. Na osnovu ovih cena, može se zaključiti da se od jednog tovljenika može kupiti značajna količina mesnih prerađevina, što ukazuje na neproporcionalnost između cena sirovine i prerađevina.
Kod velikih industrijskih prerađivača, cene prerađevina su obično više za 10 do 20 posto, što znači da za vrednost tovljenika mogu kupiti manje prerađevina, ali imaju mogućnost većeg profita. U zavisnosti od mesnatosti svinje, prerađivači mogu ostvariti znatnu zaradu. Na primer, od jednog tovljenika može se dobiti tri do četiri kilograma čvaraka, 10 do 15 litara masti i nekoliko kilograma švargle i džigernjače. Takođe, prerađivači zarađuju i na papcima, suvim rebrima i kostima.
Računica pokazuje da prerađivači mogu ostvariti zaradu od oko 100.000 dinara po tovljeniku, što je gotovo pet puta više od vrednosti samog tovljenika. Na osnovu analize, od tovljenika od 120 kilograma otpada oko 30 posto, a preostaje oko 72 kilograma čistog mesa. Ako se uzme u obzir cena pečenice od 1.300 dinara po kilogramu, zarada od 10 kilograma pečenice premašuje vrednost tovljenika.
Stočari su posebno nezadovoljni cenom čvaraka, smatrajući da bi ona trebala biti znatno niža, posebno kada se uzme u obzir da se mast može topiti od svinja uzgajanih u domaćim oborima. Naglašavaju da klaničari uvoze mast po nižim cenama i prodaju je po cenama sličnim onima za suvi vrat i kobasice.
Mladen Lemajić, dugogodišnji farmer i prerađivač mesa, ističe da je nekada sav materijal od svinje išao u preradu, dok se danas samo meso koristi. Male klanice često ne mogu da nađu radnike za preradu, što dovodi do velikog otpada. Prema njegovim rečima, tržište mesnih prerađevina je prezasićeno, a mnoge male i srednje farme prelaze na preradu kako bi zadržale tov i ostvarile neku korist zbog niskih cena svinja, koje se trenutno kreću oko 170 dinara.
Lemajić takođe ukazuje na to da je na tržištu prisutno mnogo uvoznog mesa koje je jeftinije od domaćeg. Cene sveže slanine u Hrvatskoj su znatno niže, a veliki trgovinski lanci nude meso i prerađevine po akcijskim cenama, što dodatno otežava domaćim proizvođačima da se takmiče.
U celini, situacija na tržištu svinjskog mesa u Srbiji pokazuje ozbiljne probleme u lancu snabdevanja i prerade, gde su proizvođači često na gubitku, dok prerađivači ostvaruju značajne profite. To stvara dodatni pritisak na stočare, koji se bore sa niskim cenama i prekomernom konkurencijom, kako domaćom, tako i stranim proizvodima. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i rešenja kako bi se osiguralo održivo poslovanje u sektoru stočarstva i mesne industrije.
