Televizijski program javnog servisa Bosne i Hercegovine (BHRT) prekinuo je juče ujutru redovno emitovanje, što predstavlja ozbiljno upozorenje na moguće trajno gašenje ovog medija. Ova situacija je rezultat dugotrajne institucionalne nebrige i izostanka sistemskog rešenja za finansiranje, što je dovelo do blokade računa BHRT-a i prestanka obavljanja njegovih osnovnih funkcija.
Saša Delić, poznati TV novinar i voditelj, ističe da je BHRT jedini javni servis koji pokriva celu teritoriju BiH. On objašnjava da sistem javnog emitovanja u BiH uključuje tri servisa: Radioteleviziju Republike Srpske, Radioteleviziju Federacije BiH i BHRT. Problem leži u tome što se RTV taksa, koja je osnovni izvor finansiranja, ne prikuplja ravnomerno. U nekim delovima zemlje se taksa ne naplaćuje, dok se u drugim, kao što je RS, prikupljeni novac ne uplaćuje na račun BHRT-a.
Ova situacija stvara ozbiljne finansijske probleme za javni servis, koji se suočava sa dugovima. Delić ističe da BHRT ima međunarodne obaveze u iznosu od 22 miliona maraka, odnosno 11 miliona evra, koje mu nisu isplaćene. Ukoliko ova suma ne bude uplaćena, računi BHRT-a će biti blokirani, što bi moglo dovesti do njegovog gašenja već za 12 meseci.
Prema rečima Delića, rešenje za ovu situaciju leži u državnoj vlasti, koja bi trebala da pruži pomoć javnom servisu. On ukazuje na to da je važno poštovati zakone, koji nisu poštovani od kada su usvojeni 2005. godine. Zbog složene političke situacije i koalicije na vlasti, pojedini članovi vlasti koriste ovu situaciju za političke poene i trgovinu. Delić naglašava da novac postoji, ali da je potrebna formalna odluka vlade kako bi postao operativan.
Zaposleni u BHRT-u suočavaju se sa teškom situacijom. Delić navodi da su svi emotivni i zabrinuti zbog trenutnog stanja. Većina, oko 60%, zaposlenih prima minimalnu platu od oko 1.000 maraka (500 evra), dok manji broj njih zarađuje nešto više. To znači da veliki procenat zaposlenih ne može da preživi sa ovim primanjima.
Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za medijsku scenu u Bosni i Hercegovini, a posledice bi mogle biti dalekosežne ne samo za zaposlene u BHRT-u, već i za sve građane koji zavise od informacija koje ovaj javni servis pruža. U svetlu ovih događaja, neophodno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti stabilno finansiranje BHRT-a kako bi mogao da nastavi sa radom i obavljanjem svoje uloge u društvu.
