Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo je danas oštro kritikovao izraelskog ambasadora u Zagrebu Garija Korena zbog njegove izjave da Hrvatska treba da proveri iransku ambasadu zbog mogućeg terorizma. Milanović je jasno stavio do znanja da Hrvatska ne želi da bude mesto za „tuđe infekte i bacile“, te da je neprihvatljivo da se bilo kakve optužbe iznose bez osnova. „Neka se gospoda s time u skladu izvole ponašati, ako neće, to znači da ih Vlada toleriše“, rekao je Milanović novinarima.
Milanović je naglasio da je izjava ambasadora Korena u suštini sugerisala da je iranska ambasada u Zagrebu „teroristička jazbina“, što je ocenio kao uznemiravanje hrvatske javnosti. On je dodao da je Iran, kao i Izrael, sklon određenim terorističkim metodama na Bliskom istoku, ali je istakao da, kada je reč o Evropi, Iran ne deluje teroristički.
„To je braco Zagreb, nije Tel Aviv“, rekao je Milanović ambasadoru, podvlačeći da Hrvatska nema posebne odnose s Iranom, ali da je Iran članica UN koja je napadnuta bez mandata te organizacije. Milanović je ranije govorio o opasnostima jednostrane primene vojne sile koja krši međunarodno pravo, ističući da takve akcije mogu ugroziti mir i globalnu bezbednost.
On je kritikovao vojnu intervenciju bez mandata UN, ukazujući na to da ona neće doprineti rešavanju krize u Iranu, već će izazvati dodatnu eskalaciju sukoba i dugoročnu nestabilnost. „Osudjujem vojne napade na civile, bez obzira s koje strane dolazili“, naglasio je Milanović, pokazujući svoj stav o važnosti zaštite civilnog stanovništva u sukobima.
S obzirom na trenutnu situaciju, Milanović i vlada premijera Andreja Plenkovića nemaju jedinstven stav o američko-izraelskom napadu na Iran. Dok predsednik naglašava odgovornost svih strana i poziva na dijalog, premijer i njegova vlada često ukazuju na odgovornost Irana kao uzrok problema.
Milanović je više puta pozvao vladu da prizna Palestinu, oštro osudivši napade izraelske vojske na civile u Gazi. On je politiku izraelske vlasti više puta nazvao „nasilničkom“ i „zločinačkom“, naglašavajući potrebu za mirom i stabilnošću u regionu.
Ova situacija dodatno osvetljava razlike između predsednika i vlade, kao i izazove sa kojima se Hrvatska suočava u međunarodnoj političkoj areni. Predsednik Milanović nastavlja da se zalaže za principijelan pristup i poštovanje međunarodnog prava, dok vlada, pod vođstvom Plenkovića, često zauzima drugačiji pristup u vezi sa ovim važnim pitanjima.
