U svetu poljoprivrede, klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova s kojim se proizvođači suočavaju. U poslednjim godinama, nakon što su klimatske promene prvobitno negirane, sve više se shvata neophodnost prilagođavanja i pronalaženja rešenja za očuvanje poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta hrane. U tom kontekstu, poljoprivrednicima je dostupna niz različitih mera koje pomažu u ublažavanju efekata klimatskih promena, uključujući promene u strukturi setve, pomeranje rokova zasnivanja useva, kao i primenu specifičnih agrotehničkih mera.
U Srbiji, projekat koji se sprovodi uz podršku EU, „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, ima za cilj da pokaže efikasne metode za prilagođavanje klimatskim promenama. Ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, lokalnim samoupravama, stručnim službama i poljoprivrednicima.
Nedavna poseta Požarevcu, gde se sprovode različite mere za borbu protiv klimatskih promena, pokazala je da se rezultati već vide. U okviru ovog projekta, na školskim ekonomijama i posedima poljoprivrednih proizvođača, primenjuju se različite agrotehničke mere koje su dovele do povećanja prinosa, uštede vode i očuvanja kvaliteta zemljišta.
Jedna od značajnih mera u ovom projektu uključuje postavljanje oko 60 demo ogleda na kojima su primenjene razne tehnike kao što su podrivanje zemljišta, kalcizacija, direktna setva, setva leguminoza po mrazu, solarni sistemi navodnjavanja i agrivoltaik. Ove mere su doprinele unapređenju poljoprivredne proizvodnje i njenoj održivosti.
Primena agrovoltaike, koja kombinuje proizvodnju solarne energije sa poljoprivrednom praksom, pokazuje se kao inovativno rešenje. U Poljoprivrednoj školi u Požarevcu, solarni paneli postavljeni iznad vinograda omogućavaju prikupljanje energije dok se ispod njih odvija proizvodnja grožđa. Ovaj pristup omogućava efikasnije korišćenje zemljišta i resursa.
Podzemno navodnjavanje je još jedna mera koja se pokazuje kao izuzetno korisna. U okviru projekta, poljoprivrednicima su dodeljene mašine za postavljanje cevi za podzemno navodnjavanje, što omogućava efikasnije korišćenje vode. Ova tehnika smanjuje gubitak vode kroz isparavanje i omogućava bolju hidrataciju korenovog sistema biljaka. Poljoprivrednici su već primetili znatne razlike u prinosu između parcela koje su koristile ovu tehniku i onih koje nisu.
Zoran Živković, poljoprivrednik iz sela Ćirikovac, takođe je imao pozitivna iskustva sa mjerama za ublažavanje klimatskih nepogoda. On i njegova porodica, koja uključuje pet generacija, nastoje da unaprede uslove za poljoprivredu. Njihovo iskustvo sa kalcizacijom zemljišta pokazalo je značajne razlike u prinosu i kvalitetu useva.
Cilj ovog projekta je okupljanje različitih aktera u poljoprivredi, uključujući proizvođače, institucije, lokalne samouprave, savetodavne stručnjake i učenike poljoprivrednih škola. Kroz zajednički rad, definisane su i demonstrirane mere koje imaju za cilj smanjenje degradacije zemljišta.
Projekat takođe obuhvata edukaciju i obuke za sve učesnike, sa fokusom na primenu principa klimatski pametne poljoprivrede. U ovaj projekat uključene su 23 opštine u Srbiji, uz uspostavljanje deset demonstracionih centara i uvođenje novog izbornog predmeta u 11 poljoprivrednih škola.
Klimatske promene nas uče da se poljoprivreda mora menjati kako bi opstala. Uvođenje novih alata i rešenja u skladu sa klimatski pametnom poljoprivredom postaje ključno za uspeh poljoprivrednika u budućnosti. Najvažnije je da se pronađu rešenja i nauči kako ih primeniti u praksi, jer su upravo ta rešenja ključ opstanka i napretka u poljoprivredi.
