Leblebija, poznata i kao naut, postaje sve popularnija u Srbiji, gde se trenutno gaji na 210 jutara. Ova biljka je izuzetno korisna, zahteva minimalna ulaganja, a njeni plodovi se koriste za pravljenje humusa, kremastog namaza koji podseća na paštetu, kao i raznih vrsta brašna, griza, testenina i keksova. Mladi poljoprivrednici širom Srbije, od severa do juga, se odlučuju za gajenje leblebije, što pokazuje sve veći interes za ovu kulturu.
Prema podacima iz ovogodišnje žetve, prosečan prinos leblebije iznosi oko 1,4 tone po jutru, što znači da će ukupna proizvodnja dostići približno 200 tona. Od te količine, 60% će biti iskorišćeno za domaće potrebe, dok će ostatak biti izvezen u Sloveniju i Mađarsku. Ovaj trend ukazuje na rastuću potražnju leblebije u ljudskoj ishrani, kao i u prehrambenoj industriji.
Za setvu leblebije potrebna su minimalna ulaganja, oko 100 evra po jutru, a seme se uvozi iz Mađarske. Poljoprivrednici koriste prirodne resurse, kao što je đubrivo od koprive, koje sami pripremaju. Setva leblebije obavlja se od marta do kraja maja, a žetva se vrši nakon stotinu dana, zbog čega se ova biljka često naziva „stodanac“. Ona ne zahteva bogatu zemlju, već se može gajiti i na teškim glinovitim tlima, što je čini pogodnom za različite uslove.
Međutim, leblebija je osetljiva biljka koja zahteva pažljivo praćenje tokom razvoja. Po rečima Nemanje Mirilova, pionira u gajenju leblebije, neophodno je redovno obilaziti njivu i osigurati da đubrivo bude pravilno pripremljeno. Ove godine, sušni uslovi su bili povoljni za gajenje leblebije, što je dodatno uticalo na prinos.
Mirilov se zalaže za ekološke metode gajenja, bez upotrebe hemijskih sredstava. Njegovo znanje o gajenju leblebije prenosi drugim poljoprivrednicima širom Srbije, pomažući im u setvi, preradi i prodaji. U njegovom pristupu, ključna agrotehnička mera se zasniva na mikroorganizmima koji hrane zemlju, čime se stvara zaokružen krug u poljoprivredi. Đubrivo od koprive, koje se koristi svake 12-14 dana, obezbeđuje biljkama potrebne hranljive materije.
Ove godine, prinos leblebije bio je iznad očekivanog, što se može pripisati ne samo povoljnim vremenskim uslovima, već i iskustvu poljoprivrednika koji svake godine uče iz svojih grešaka i unapređuju svoje veštine. Mirilov je započeo gajenje leblebije 2015. godine, u želji da se oproba u novoj proizvodnji, i od tada je postigao značajan napredak. Njegov prvi prinos bio je 1,2 tone po jutru, a već naredne godine je povećao površinu pod leblebijom i dobio još veći prinos i cenu.
Ipak, put do uspeha nije bio bez prepreka. Tokom kišne 2018. godine, Mirilov je izgubio 18 jutara leblebije, a suočio se i sa savetima da odustane od gajenja. Umesto toga, nastavio je da istražuje i usavršava svoje metode, čak je počeo da se bavi i preradom leblebije.
Ova biljka se pokazuje kao održiva i isplativa alternativa tradicionalnim kulturama, a rasteći interes za leblebiju može značiti novu eru u srpskoj poljoprivredi. Sa sve većom potražnjom za zdravim i prirodnim namirnicama, leblebija je postala simbol promene u agrarnoj proizvodnji, koja se sve više orijentiše ka ekološkim i održivim praksama.
