Uzgajanje nane u Srbiji beleži značajan porast, a ova aromatična i lekovita biljka postaje sve traženija kako na domaćem, tako i na evropskom tržištu. Za mnoge poljoprivrednike, nana predstavlja ozbiljan izvor prihoda uz minimalna ulaganja. Kilogram suve nane može se prodati po ceni od 4 do 5 evra, dok prinos po hektaru dostiže i do 1.500 kilograma suvog lista. To znači da potencijalni prihod može biti između 6.000 i 7.000 evra po hektaru, uz čistu zaradu od čak 5.000 evra nakon odbitka osnovnih troškova koji iznose oko 2.000 evra.
Jedna od najvećih prednosti uzgoja nane je stalna potražnja. Nana se koristi u raznim industrijama, uključujući farmaceutsku, prehrambenu i kozmetičku. Ova biljka ulazi u sastav čajeva, eteričnih ulja, sirupa, sokova, bombona i mnogih drugih proizvoda. Organska nana posebno je cenjena na izvoznim tržištima, gde može postići cenu koja je čak 30% viša od konvencionalne. Proizvođači ističu da je otkup gotovo uvek zagarantovan, a otkupljivači često dolaze direktno na gazdinstva, što dodatno olakšava prodaju.
Za uzgoj nane nije potrebna skupa mehanizacija, što je čini idealnom za manja, porodična gazdinstva. Sadnice se sade u proleće, a prva berba može se obaviti već iste godine. Ključni faktori uspeha u uzgoju nane su redovno navodnjavanje i pravovremena žetva, jer oni direktno utiču na kvalitet i cenu suvog lista. Kombinacija niskih investicija, visoke potražnje i sigurne prodaje čini da mnogi poljoprivrednici vide nanu kao biljku budućnosti.
U poslednjim godinama, sve više ljudi prepoznaje potencijal uzgoja nane, što je doprinelo njenoj popularnosti. Pored ekonomskih benefita, uzgoj nane takođe doprinosi očuvanju biodiverziteta i održivom razvoju. Mnogi farmeri koji su se odlučili za ovu kulturu izveštavaju o pozitivnim iskustvima i profitabilnosti, što dodatno motiviše nove poljoprivrednike da se uključe u ovu vrstu proizvodnje.
U Srbiji se organizuju i razne edukacije i radionice o uzgoju nane, gde stručnjaci dele svoja znanja i iskustva s poljoprivrednicima. Ove edukacije obuhvataju sve aspekte uzgoja, od izbora kvalitetnog sadnog materijala do tehnika obrade i berbe. S obzirom na to da je potražnja za nanom u porastu, ovakva obuka može značajno doprineti uspehu proizvođača.
Osim toga, postoji i sve veći broj lokalnih udruženja i zadruge koje se bave otkupom i preradom nane, što dodatno olakšava poljoprivrednicima pristup tržištu. Ova udruženja često nude i podršku u vidu zajedničkog marketinga, što može povećati prepoznatljivost proizvoda i olakšati prodaju.
U svetlu ovih trendova, uzgoj nane se čini kao izuzetno povoljan poslovni poduhvat za sve zainteresovane poljoprivrednike. Sa sve većim interesovanjem za prirodne i organske proizvode, očekuje se da će potražnja za nanom i dalje rasti, čime će se otvoriti nove mogućnosti za razvoj poljoprivrede u Srbiji. Poljoprivrednici koji se odluče za uzgoj nane ne samo da mogu ostvariti dobar prihod, već i doprineti zdravijem načinu ishrane i održivom razvoju zajednice.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je uzgoj nane u Srbiji ne samo ekonomski isplativ, već i održiv i perspektivan. U narednim godinama, očekuje se da će sve više farmera prepoznati ovaj potencijal i uključiti se u proizvodnju nane, čime će doprineti daljem razvoju poljoprivrede u zemlji.
