Novi dokumentarni film „One to One: John & Yoko“, koji je premijerno prikazan 25. januara na Filmskom festivalu Sundance, istražuje fascinantnih prvih 18 meseci života Joko Ono i Džona Lenona u Njujorku. Režirao ga je Kevin Mekdonald, a film je uglavnom sastavljen od „nečujnih“ telefonskih poziva koje su snimali Lenon i Ono kako bi se zaštitili od prisluškivanja FBI-a.
Film prikazuje revolucionarni duh tog vremena, fokusirajući se na lične razloge koji su doveli do njihove selidbe u Ameriku. Odluka da se presele zapravo je bila deo Jokinog očajničkog pokušaja da pronađe svoju osmogodišnju ćerku Kjoko, koja je nestala. Kjoko je bila jedino dete Ono iz njenog prethodnog braka, a njen bivši muž, Entoni Koks, pobegao je sa devojčicom nakon što je prekršio sudsku zabranu.
Ono i Lenon su već potrošili značajnu sumu novca na pravne bitke i potragu za Kjoko. Kada su saznali da se Koks skriva u Americi, odlučili su da se presele kako bi nastavili potragu. U intervjuu iz 1972. godine, Lenon objašnjava: „Joko nije videla svoje dete već dve godine. Već dve godine ih juri po celom svetu.“
Porodična drama trajala je godinama, a Kjoko je živela sa ocem pod lažnim imenom u religioznoj sekti. Na kraju, trebalo je više od 20 godina da se majka i ćerka ponovo pronađu. Joko je svoje emocije podelila sa prijateljicom u privatnom razgovoru, govoreći kako ne može da podnese da vidi decu jer je podsećaju na Kjoko.
Lenon i Ono su bili u prijateljskim odnosima sa političkim radikalima poput Džerija Rubina i Abija Hofmana tokom turbulentnog vremena kada su se sukobili sa konzervativnom vladom predsednika Ričarda Niksona. Joko priznaje da joj je majčinstvo bilo u drugom planu, često je uzimala Kjoko na scenu kada je bila beba, dok se Lenon trudio da osnuje još jedan bend.
Kada je Koks potrošio malo bogatstvo na pravne bitke, Lenon i Ono su se suočili sa problemima kada je Koks postao paranoidni zbog straha da će im oduzeti ćerku. U proleće 1971. godine, Koks je odveo Kjoko i napustio dom, ne obavestivši nikoga o svom mestu boravka. Lenon i Ono su ubrzo saznali da su se preselili na Majorku, što je rezultiralo sukobom i kratkim hapšenjem para.
Kjoko se vratila ocu, ali Koks je postajao sve uznemireniji, verujući da će Lenon i Ono iskoristiti svoj uticaj da mu oduzmu ćerku. Njihovi pokušaji da smire situaciju, uključujući javne apele za mir, nisu urodili plodom. Tokom godina, Lenon i Ono su potrošili više od milion dolara na privatne istrage kako bi pronašli Kjoko, a njihova potraga je uključivala i putovanja širom zemlje.
U međuvremenu, Lenon je imao problema sa američkom vizom zbog ranijih osuda, što je dodatno otežavalo situaciju. Njihovi apeli su se nastavili kroz muziku, a pesme poput „Don’t Worry Kyoko“ i „Happy Xmas (War Is Over)“ uključuju skrivene poruke za njihovu ćerku.
Tokom godina, Kjoko je odrasla bez kontakta sa majkom, a Koks je živeo u strahu od optužbi za otmicu, menjajući identitete i adrese. Nakon Lenonovog ubistva 1980. godine, Joko je primila telegram od Koksa i Kjoko, ali bez kontakt adrese. Koks se kasnije pojavio u dokumentarcu u kojem je opisao svoj život u ilegali, a nakon toga uspostavio kontakt s Kjoko.
Danas, Kjoko živi miran život van svetla reflektora, ali ostaje bliska sa Onom, koja sada ima 91 godinu. Njihova priča, ispričana kroz ovaj dokumentarac, osvetljava lične borbe i emotivne izazove koje su se odvijale u životima ovog poznatog para, dok su se suočavali sa kompleksnim porodičnim odnosima i društvenim pritiscima.
