Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE) 30. septembra počinje rad prvog svetskog naučnog centra posvećenog proučavanju svesti kod životinja, uključujući i one koje su evolutivno veoma udaljene od ljudi, poput insekata, rakova i sipe. Centar za svest životinja „Džeremi Koler“, vredan četiri miliona funti, okuplja međunarodne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolutivnu biologiju, komparativnu psihologiju, kompjuterske nauke, ekonomiju i veštačku inteligenciju.
Jedan od najzapaženijih projekata biće usmeren na istraživanje načina na koje veštačka inteligencija (AI) može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima. Takođe, istražiće se potencijalne opasnosti koje mogu nastati ako se ta tehnologija zloupotrebi. Profesor Džonatan Berč, direktor centra, naglašava da ljudi često projektuju ljudske osobine na svoje ljubimce, a sa razvojem veštačke inteligencije, mogućnosti komunikacije će se značajno proširiti. Ipak, on upozorava da AI često generiše odgovore koji su privlačniji korisnicima nego što odražavaju stvarnost, što može imati štetne posledice po dobrobit životinja.
Berč dodaje da su potrebni hitni etički okviri za odgovornu upotrebu AI kada su u pitanju životinje, ističući da trenutno ne postoji regulacija u toj oblasti. Još jedno ključno pitanje za centar biće automatizacija u poljoprivredi. Digitalizacija i automatizacija farmi napreduju velikom brzinom, a gotovo bez ikakve javne rasprave, što otvara brojna etička pitanja, kao što je pitanje da li je u redu ukloniti ljudsku brigu iz odnosa sa životinjama na farmama.
Centar će sarađivati sa nevladinim organizacijama na razvoju preporuka i istraživanja, kao i međunarodno priznatih smernica. Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta ističe da su pitanja svesti životinja, uticaja AI na njih i odnosa društva prema životinjama među „najvažnijim, najkompleksnijim i najzanemarenijim izazovima savremenog sveta“. On upozorava na ogroman uticaj koji ljudi imaju na druge vrste, bilo to željeno ili ne.
Profesorka Kristin Endrjuz, članica upravnog odbora centra, smatra da proučavanje svesti kod životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti i pomoći u medicinskim situacijama, poput moždanih udara. Ona naglašava da ne znamo šta čini ljude svesnima, niti kako se svest uključuje i isključuje, ali veruje da odgovori leže u proučavanju jednostavnijih organizama.
Osnivač centra, Džeremi Koler, izjavio je da mu je cilj da promeni stavove ljudske vrste. Veruje da će čovek moći da sagleda propuste u načinu na koji se ophodi prema životinjama tek kada bude bolje razumeo kako one osećaju i komuniciraju. Koler koristi metaforu kamenčića iz Rozete, govoreći da AI može pomoći u dešifrovanju kako životinje doživljavaju interakcije sa ljudima.
U svetlu ovih istraživanja, jasno je da se pitanje svesti kod životinja ne može posmatrati kao izolovano. Napredak u razumevanju ovih tema može imati dalekosežne posledice na etičke, društvene i naučne aspekte odnosa između ljudi i životinja. U svetu gde tehnologija brzo napreduje, važno je osigurati da se etička razmatranja ne zapostavljaju, a da se ljudski odnosi prema životinjama temelje na razumevanju i poštovanju.
U ovom kontekstu, centar „Džeremi Koler“ predstavlja značajan korak ka razumevanju kompleksnosti životinjskog sveta i pruža priliku za dalja istraživanja koja bi mogla promeniti način na koji ljudi vide i tretiraju životinje. Ova inicijativa je ne samo naučno važna, već i etički neophodna u vremenu kada se sve više preispituju granice između ljudske i životinjske svesti.
