Vremenske nepogode koje su pogodile Srbiju u poslednjih nekoliko godina predstavljaju sve veći problem za poljoprivrednike širom zemlje. Štete koje izazivaju oluje, grad i suša često su ogromne, a u mnogim slučajevima i nenadoknadive. Iako rešenje postoji – osiguranje useva – većina proizvođača se i dalje oslanja na sreću, nadajući se da će ih nevreme zaobići.
Ministarstvo poljoprivrede već godinu dana aktivno podstiče poljoprivrednike da zaključe polise osiguranja, uz pomoć državnih subvencija koje pokrivaju između 40 i 70 odsto premije, u zavisnosti od vrste proizvodnje i područja. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar, uz pomoć lokalnih savetodavaca i Uprave za agrarna plaćanja. Međutim, prema najnovijim podacima, u Srbiji je osigurano tek između 13 i 15 odsto obradivih površina. Iako je to napredak u odnosu na period pre pandemije, taj broj je i dalje poražavajuće nizak.
Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da je pre deset godina procenat osiguranih površina iznosio samo 10 odsto. Iako je bilo određenog napretka, Ćirić naglašava da ni država ni poljoprivrednici ni osiguravači ne mogu biti zadovoljni trenutnom situacijom. On objašnjava da polisa osiguranja košta oko pet odsto vrednosti prodaje po hektaru, ali zahvaljujući subvencijama može biti i do 70% jeftinija, pa u nekim slučajevima čak i besplatna.
Najčešće se osiguravaju kulture sa višom vrednošću po hektaru, kao što su voće, povrće i žitarice, a rizici koji su najčešće pokriveni su grad, požar i grom. Ipak, mali broj proizvođača uzima dodatne polise koje pokrivaju rizike od mraza ili suše, uprkos tome što su klimatske promene postale sve izraženije. Ćirić naglašava da je potrebno promeniti način razmišljanja, jer se oslanjanje na sreću ne može smatrati planom. „Jedna ćelijska oluja može uništiti usev za pet minuta, a suša za dva meseca“, ističe on.
U poređenju sa zemljama Evropske unije, gde je osigurano više od 50 odsto obradivog zemljišta, Srbija sa svojih 15 odsto značajno zaostaje. U SAD i Australiji, taj procenat prelazi 90 odsto, što dodatno naglašava potrebu za unapređenjem sistema osiguranja useva u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da će se zbog klimatskih promena prosečni godišnji gubici u poljoprivredi udvostručiti do 2050. godine. Uvođenje obaveznog osiguranja ili jačih državnih podsticaja postaje pitanje opstanka domaće poljoprivrede.
Iako su subvencije značajan motiv za poljoprivrednike, mnogi i dalje ne vide osiguranje kao prioritet. To se može pripisati i nedovoljnom informisanju i obrazovanju o značaju osiguranja. Većina proizvođača nije svesna potencijalnih gubitaka koje mogu pretrpeti, kao i mogućnosti da osiguranje postane jedan od najvažnijih alata za upravljanje rizikom u poljoprivredi.
U svetlu ovih izazova, važno je da poljoprivrednici prepoznaju vrednost osiguranja i da se aktivno uključe u osiguranje svojih useva. Državne institucije i osiguravajuće kompanije treba da nastave sa obrazovanjem i informisanjem poljoprivrednika o važnosti osiguranja, kao i o dostupnim subvencijama koje mogu značajno smanjiti troškove osiguranja.
S obzirom na sve veće klimatske rizike, osiguranje useva postaje sve važnije. U slučaju da se poljoprivrednici ne prilagode i ne preduzmu odgovarajuće korake, budućnost domaće poljoprivrede može biti ugrožena, a to bi imalo dalekosežne posledice ne samo za proizvođače, već i za celokupno društvo.
