Na osnovu najnovijih podataka Eurostata, Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju organska proizvodnja u poljoprivredi. Udeo organske proizvodnje u odnosu na ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi samo 0,83 odsto, što stavlja zemlju na samom začelju Evrope. Ovaj alarmantan podatak prenosi portal Klima 101, ukazujući na hitnu potrebu za unapređenjem i podsticanjem organske poljoprivrede.
Prema podacima iz poslednjeg poljoprivrednog popisa sprovedenog 2023. godine, ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je nešto više od 3,2 miliona hektara. Od tog ukupnog zemljišta, organska proizvodnja se odvija na samo 27.550 hektara. Ovi brojevi jasno pokazuju da je organska proizvodnja u Srbiji veoma slabo zastupljena, posebno u poređenju sa zemljama Evrope.
Na primer, u Italiji, udeo organske proizvodnje blizu je 20 odsto, dok su druge evropske zemlje, kao što su Austrija, Švedska i Nemačka, takođe znatno ispred Srbije po ovom pitanju. Srbija se, zajedno sa Turskom, Maltom, Severnom Makedonijom i Albanijom, nalazi na dnu lestvice po udelu organske proizvodnje. Ova situacija ne samo da utiče na kvalitet hrane koja se proizvodi u zemlji, već i na sveukupnu konkurentnost srpske poljoprivrede na tržištu.
Stručnjaci ukazuju da organska proizvodnja u Srbiji postoji već više od 25 godina, ali da je prisutna na veoma malim površinama. Dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da su brojne pravne i administrativne prepreke razlog zbog kojeg se organska proizvodnja uglavnom fokusira na voće i povrće, dok je u ratarskoj proizvodnji gotovo nevidljiva.
Osim toga, u poslednjih nekoliko godina sve više poljoprivrednika i stručnjaka u Srbiji okreće se regenerativnoj poljoprivredi. Ova praksa naglašava očuvanje kvaliteta zemljišta umesto izbegavanja sintetičkih đubriva i pesticida. Regenerativna poljoprivreda može se smatrati komplementarnom organičkoj proizvodnji, jer obe nastoje da unaprede održivost poljoprivrede, ali se fokusiraju na različite aspekte.
U Srbiji, prepoznajući potencijal organske i regenerativne poljoprivrede, potrebni su hitni koraci kako bi se povećao udeo ovih metoda proizvodnje. To uključuje podršku malim i srednjim poljoprivrednicima kroz subvencije, edukaciju i promociju organske hrane. Takođe, važno je stvoriti povoljnije zakonske okvire koji bi olakšali prelazak na organsku proizvodnju.
S obzirom na to da potražnja za organskom hranom raste na globalnom nivou, Srbija ima priliku da iskoristi ovaj trend kako bi poboljšala svoje poljoprivredne prakse i povećala konkurentnost na tržištu. S obzirom na bogate resurse i plodno zemljište koje Srbija poseduje, potencijal za razvoj organske proizvodnje je ogroman.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija mora da preispita svoje poljoprivredne strategije i da se usmeri ka održivijim praksama koje ne samo da će poboljšati zdravlje stanovništva, već i doprineti očuvanju životne sredine. Kako bi se postigao ovaj cilj, neophodno je angažovati sve relevantne aktere u sektoru poljoprivrede, uključujući vladu, akademsku zajednicu i poljoprivrednike.
S obzirom na trenutne okolnosti, Srbija ima priliku da izgradi budućnost u kojoj će organska proizvodnja igrati ključnu ulogu u razvoju poljoprivrede, a time i celokupnog društva. Ulaganje u organske i regenerativne prakse može doneti višestruke koristi, uključujući poboljšanje kvaliteta hrane, očuvanje prirodnih resursa i jačanje ekonomije.
