Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je bivši američki predsednik Bil Klinton 1999. godine, tokom njegovog prvog mandata, tražio od Mađarske da kopneno napadne Srbiju kako bi otvorila drugi front u jeku rata na Kosovu. Orban je tu tvrdnju izneo tokom vikenda na sastanku Fidesovih Digitalnih građanskih krugova u Sombatelju, piše Telex, prenosi Index.hr.
Prema Orbanovim rečima, Klinton je tražio da Mađarska napadne Srbiju ili da „barem puca na njih iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda“. Orbanova vlada je to, kako tvrdi, odbila, a na izričit zahtev američkog predsednika odgovorili su sa „Ne, gospodine!“. „Da smo tada imali premijera koji je znao da kaže samo ‘Da, gospodine’, bili bismo u ratu do grla“, zaključio je Orban.
Mađarski premijer kaže da je tada upitao Klintona šta bi se u tom slučaju dogodilo sa 300.000 Mađara koji žive u Vojvodini. Tvrdi da je takođe upozorio Klintona kako se na paljbu sa jedne lokacije uzvraća vatrom te upitao: „Treba li da dozvolimo bombardovanje Segedina, je li to plan? Ili Hodmezovašarhelja i Makova?“ Orban je rekao da su se dogovorili da o tome lično razgovaraju na samitu NATO-a nedelju dana kasnije, ali tvrdi da Amerikanci to pitanje više nikada nisu pomenuli. „Moguće je reći ‘ne’ kada za to imate hrabrosti“, poručio je publici u Sombatelju. Dodao je da će za nekoliko godina diplomatska istorija otkriti kojim su kanalima i informacijama ubedili američkog predsednika da takav zahtev više nikada ne postavi.
Na premijerove reči reagovao je Aron Tabor, stručnjak za SAD i predavač na Univerzitetu Eotvos Lorand. Napomenuo je da, iako su 1999. tokom rata na Kosovu postojali određeni planovi za kopnenu operaciju NATO-a, za njih nije bilo stvarne političke podrške i nema dokaza da je od Mađarske zatraženo da napadne Srbiju. Tabor je takođe naveo da je Bil Klinton na samom početku bombardovanja Jugoslavije isključio mogućnost kopnene operacije kako bi smanjio američke i savezničke žrtve.
Iako se u Evropi tada govorilo o takvoj mogućnosti, a Washington Post je objavljivao slične planove, čelnici NATO-a su, prema tadašnjim izveštajima, kategorički negirali da planiraju kopneni napad. Tabor podseća i da je u to vreme sam Viktor Orban izvestio parlament da su članice NATO-a smatrale kopnenu operaciju toliko nepotrebnom da uopšte nije uvrštena na dnevni red samita.
Ovo nije prvi put da mađarski premijer iznosi takve tvrdnje. Orban je i 2024. godine izjavio da su „oni“ hteli da uvuku Mađarsku u rat, ali on to nije dozvolio. Njegov srpski saveznik, Aleksandar Vučić, još 2022. godine tvrdio je da je, prema njegovim saznanjima, Klinton 1999. tražio od Orbána da napadne Srbiju.
Orbanove tvrdnje o navodnom zahtevu Klintona izazvale su različite reakcije, a mnogi analitičari i stručnjaci smatraju da su one više deo političke retorike nego stvarne istorijske činjenice. U kontekstu mađarske unutrašnje politike, premijer često koristi teme iz prošlosti kako bi ojačao svoj položaj kod birača, posebno u vreme kada se suočava s kritikama zbog raznih aspekata svoje vladavine.
Takođe, postoje i sumnje o tačnosti Orbánovih izjava, s obzirom na to da su mnogi analitičari ukazali na to da su bilo kakvi planovi za kopnene operacije tokom rata na Kosovu bili više teorijski nego praktični, a da su saveznici bili svesni potencijalnih posledica takvih akcija. U svakom slučaju, ova izjava ponovo je otvorila pitanja o ulozi Mađarske u regionalnim sukobima i njenom odnosu prema NATO-u i Sjedinjenim Američkim Državama.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i istorijsku pozadinu, Ove tvrdnje i dalje će biti predmet rasprave i analize, kako u Mađarskoj, tako i u širem međunarodnom kontekstu.
