Mađarski premijer Viktor Orban je nedavno izrazio zabrinutost zbog predloženih mera Evropske unije koje se odnose na zabranu uvoza ruskog gasa. On je pozvao na hitno uklanjanje ovih predloga sa dnevnog reda, naglašavajući da bi to moglo dodatno povećati cene energenata u svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti, posebno zbog američkog bombardovanja Irana. Orban je u svom obraćanju na Fejsbuku rekao da je bitno da se EU fokusira na borbu protiv rasta cena energije koje predstavljaju ozbiljnu pretnju za ekonomiju, a posebno za Mađarsku.
U okviru svog sastanka sa Savetom odbrane Mađarske, Orban je istakao da je trenutna situacija na svetskom energetskom tržištu veoma komplikovana, te da bi svaka dodatna regulativa iz Brisela mogla pogoršati situaciju. On je naglasio da Mađarska ima dovoljno problema zbog negativnog uticaja sukoba između Irana i Izraela na cene energenata, te da bi zabrana ruskog gasa samo dodatno otežala poziciju zemlje.
Evropska komisija je, s druge strane, predložila pravno obaveznu zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa do kraja 2027. godine. Ovaj plan je osmišljen na način da minimalizuje mogućnost blokade od strane članica EU kao što su Mađarska i Slovačka, koje su tradicionalno imale bliske energetske veze sa Moskvom. Ova zabrana dolazi u trenutku kada je EU već uvela sankcije na većinu uvoza ruske nafte, ali je gas ostao izvan tih mera zbog otpornosti nekih država članica.
Orban je ukazao na to da bi ovakva zabrana mogla izazvati ozbiljne posledice po mađarsku ekonomiju, koja zavisi od ruskog gasa. Prema njegovim rečima, EU bi trebala da preispita svoj pristup energetskim politikama kako bi se osigurala stabilnost cena i snabdevanja energijom. On je dodao da bi bilo kakva dodatna regulativa mogla ugroziti ne samo Mađarsku, već i druge zemlje članice koje se oslanjaju na ruski gas.
U poslednjih nekoliko godina, Mađarska je postala sve više kritična prema smernicama EU kada su u pitanju energetske politike. Orban i njegova vlada su često isticali potrebu za očuvanjem nacionalnih interesa i ekonomskih potreba u svetlu sve strožih evropskih pravila. U tom kontekstu, on je naglasio da je potrebno više fleksibilnosti u pristupu energentima, posebno u svetlu globalnih tenzija koje utiču na tržište.
Pitanje energetske zavisnosti postalo je ključno u svetlu sukoba u Ukrajini i sankcija koje su usledile. Mnoge evropske zemlje su se suočile sa izazovima u diversifikaciji svojih energetskih izvora, a Orbanov stav je da bi EU trebala da pruži podršku članicama koje se suočavaju sa tim izazovima umesto da ih dodatno opterećuje novim regulativama.
Mađarska je već postavila temelje za diversifikaciju svojih energetskih izvora, ali i dalje zavisi od ruskog gasa. Ova situacija je dodatno komplikovana činjenicom da su cene energenata već u stalnom porastu, a dodatne mere bi mogle dovesti do daljih ekonomskih pritisaka. Orban je pozvao na solidarnost i razumevanje unutar EU kako bi se izbegle potencijalne krize u snabdevanju energijom.
U zaključku, Orbanov poziv na ukidanje zabrane ruskog gasa je odraz realnosti sa kojom se Mađarska suočava, ali i šireg konteksta evropskih energetskih politika. Kako se situacija na globalnom tržištu menja, tako će se i pristup EU morati prilagoditi kako bi se obezbedila energetska stabilnost i ekonomija članica. Ova tema će sigurno ostati u fokusu evropskih diskusija u bliskoj budućnosti, dok se članice bore sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca.
