Mađarski premijer Viktor Orban je apelovao na Evropsku uniju da preispita predloženu zabranu uvoza ruskog gasa, ističući mogućnost rasta cena energenata usled američkih vojnih akcija u Iranu. Orban je u video poruci objavljenoj na društvenim mrežama naglasio da je potrebno reagovati na sve veće troškove energije, što predstavlja značajnu pretnju za ekonomiju. On je ukazao na to da Mađarska već ima dovoljno problema i da bi dodatne regulative iz Brisela samo pogoršale situaciju.
U svom obraćanju, Orban je rekao: „Moramo se boriti sa daljim povećanjem cena energije. Ovo je ozbiljna pretnja. Stoga moramo da uklonimo briselske regulative i zabrane ruske energije.“ Ovu izjavu izneo je nakon sastanka sa mađarskim Savetom odbrane, gde se razgovaralo o trenutnoj situaciji u vezi sa energentima i bezbednosnim izazovima.
Evropska komisija je nedavno predložila pravno obaveznu zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa do kraja 2027. godine. Ovim planom se želi osigurati da članice EU, kao što su Mađarska i Slovačka, ne mogu blokirati ovu inicijativu. EU je već uvela sankcije na većinu uvoza ruske nafte, ali je zabrana gasa do sada izostala, pretežno zbog protivljenja Mađarske i Slovačke koje imaju bliske energetske veze s Moskvom.
U poslednjih nekoliko godina, energetska politika EU postala je ključna tema, posebno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i sa sve većim tenzijama na Bliskom Istoku. Orbanovo protivljenje ovoj zabrani može se posmatrati kao deo šireg otpora unutar EU prema smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, što dodatno komplikuje odnose unutar Unije.
Mađarska je već pretrpela posledice energetske krize, a rastuće cene energenata dodatno su opteretile njen budžet. Orban je naglasio potrebu za očuvanjem stabilnosti i ekonomske sigurnosti, što može biti ugroženo usled promene u snabdevanju energijom. U ovom kontekstu, on je pozvao na više dijaloga i saradnje unutar EU kako bi se pronašla održiva rešenja za energetske izazove.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, posebno u vezi sa američkom vojnom intervencijom u Iranu, Orban je izrazio zabrinutost da bi se situacija mogla dodatno pogoršati. Američki napadi na Iran mogli bi izazvati lančanu reakciju koja bi uticala na globalna tržišta energenata, uzrokujući rast cena koji bi se odrazio na potrošače i privredu u celini.
U međuvremenu, EU se suočava s izazovima u pronalaženju alternativnih izvora energije kako bi smanjila zavisnost od Rusije. Brojne članice, uključujući Mađarsku, zavise od ruskog gasa za svoje energetske potrebe, a prelazak na alternativne izvore zahteva vreme, investicije i planiranje.
Orbanovo pismo Evropskoj komisiji i njegov poziv na ponovnu procenu zabrane uvoza ruskog gasa naglašava kompleksnost pitanja energetske sigurnosti unutar EU. Iako su sankcije na rusku naftu već postavljene, energetski sektor ostaje izazovan, a rešenja zahtevaju pažljivo razmatranje svih faktora kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost za sve članice Unije.
U svetlu svih ovih faktora, budućnost energetske politike EU i dalje ostaje otvorena tema, a odluke koje se donose u ovom trenutku mogu imati dalekosežne posledice po ekonomije zemalja članica, kao i na globalno tržište energenata. Orbanov poziv za preispitivanje zabrane uvoza gasa odražava ne samo njegove nacionalne interese, već i širu debatu unutar EU o tome kako odgovoriti na sve veće energetske izazove u svetu koji se brzo menja.
