Lideri EU su se tokom četvrtka suočili sa izazovima daleko od planiranja jačanja evropske ekonomije, dok su se umesto toga bavili tekućim ratovima, transatlantskim napetostima i zastoja oko situacije u Ukrajini. Dvanaest sati razgovora i oštrih rasprava obeležili su Evropski savet, a Politico je pružio pregled ključnih trenutaka.
Jedna od najvažnijih tema bila je mađarski premijer Viktor Orban, koji nije lako popušta. Na samitu se očekivalo da će ukinuti veto na EU zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, što se nije dogodilo. Evropska komisija je pokušala da ublaži njegov stav slanjem stručne misije u Ukrajinu kako bi istražila oštećeni naftovod „Družba“, ali Orban je ostao čvrst u svom stavu, tvrdeći da Ukrajina ne rešava problem koji je povezan sa njegovim blokiranjem finansiranja.
Takođe, njegova izloženost tokom video obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog bila je upečatljiva, jer je stajao izvan kruga dok su ostali lideri slušali. Odnos između Orban i Zelenskog se pogoršao nakon Orbanove odluke da ne podrži EU zajam, a ukrajinski predsednik je izneo pretnje, što je dovelo do retke osude od strane Evropske komisije.
Ovo je bio i prvi samit za Roba Jetena, novoimenovanog premijera Holandije, koji je izrazio zadovoljstvo što je deo „ove porodice“. Njegova zapažanja ukazuju na razlike u načinu govora među liderima, a pohvalio je i humor belgijskog lidera Barta De Vevera.
Orbanovo čvrsto držanje nije naišlo na odobravanje mnogih lidera. Premijer Švedske je izjavio da su kritike upućene Orbanu bile veoma oštre, dok je Jeten naglasio da je atmosfera povremeno bila „hladna“, uz neprijatne tišine.
Iako su se pojavili nagoveštaji o mogućem planu B, lideri EU su ostali odlučni da realizuju zajam za Ukrajinu. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen su potvrdili da će se zajam ostvariti, naglašavajući da niko ne može ucenjivati Evropsku uniju.
Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, izrazila je zabrinutost zbog mogućeg uplitanja u sukob na Bliskom istoku, naglašavajući da je lako ući u rat, ali teško izaći. Takođe, ponovila je važnost zaštite interesa EU u regionu, uz napomenu da ne postoji velika želja za proširenjem misije Aspides.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pohvalio je uzdržanost Evropljana, uprkos nezadovoljstvu Donalda Trampa zbog odbijanja Evropljana da aktivno podrže rat ili pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Jedan visoki zvaničnik EU je čak naglasio da je ručak tokom samita bio „nepotreban“, sugerišući da se više pažnje trebalo posvetiti ključnim pitanjima.
Tokom rasprave, lideri su razgovarali o budućnosti multilateralnog svetskog poretka, a na stolu su se našla razna jela, uključujući paštet en krost sa prolećnim povrćem. Na kraju, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis i premijer Grčke Kirjakos Micotakis zatražili su od EU da ozbiljnije razmotri zajedničku odbranu, pozivajući se na klauzulu o zajedničkoj odbrani koja ima veliki značaj nakon napada dronovima na britanske baze na Kipru.
U vezi sa migracijama, Fon der Lajen je naglasila da EU mora biti spremna, ali nije željna ponavljanja situacije iz 2015. godine. Takođe, lideri su se dogovorili o zadržavanju sistema trgovine emisijama (ETS), uz neka prilagođavanja koja će biti predložena do jula.
Na kraju dana, lideri EU su napustili samit, iako je Košta uspeo da skratiti trajanje sastanka na jedan dan. Ovaj samit je, i pored izazova, pokazao odlučnost i jedinstvo među liderima EU, dok su se suočavali s brojnim globalnim krizama.
