Građani Bosne i Hercegovine danas izlaze na desete Opšte izbore od završetka rata. Jutros u 7.00 otvoreno je više od 5.500 biračkih mesta na kojima pravo glasa ima 3,4 miliona građana. Do 11.00 časova glasalo je 406.847 ili 11,94 odsto birača, što je manje u odnosu na izbore pre četiri godine, kada je izlaznost do tog vremena iznosila 15 odsto, saopštio je predsednik Centralne izborne komisije (CIK) BiH Jovan Kalaba.
Na konferenciji za novinare u Sarajevu, Kalaba je naveo da su neka biračka mesta kasnila s otvaranjem zbog problema sa izbornim tehnologijama. „Najviše problema bilo je u Bijeljini, ali se situacija stabilizovala i tamo samo jedno biračko mesto nije otvoreno do 11.00 časova“, kazao je Kalaba. Zbog problema sa novim izbornim tehnologijama, odnosno uvođenja skenera na biračka mesta, kasni otvaranje više stotina biračkih mesta u Bosni i Hercegovini.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) je saopštilo da od ukupno 1.957 biračkih mesta u Republici Srpskoj, u 7.00 časova 201 glasačko mesto nije otvoreno na vreme. Nevladina koalicija „Pod lupom“ zabeležila je 46 težih oblika kršenja izbornih pravila do 9.30 časova, uglavnom zabrana posmatranja, problemi s izbornim materijalom ili kršenje procedura. Predstavnici ove koalicije su naglasili da na većini biračkih mesta nisu imali problema u pristupu i da je izborni dan počeo dobro s primenom novih izbornih tehnologija.
Srpska demokratska stranka (SDS) je zatražila hitno zaustavljanje pritisaka na birače i posmatrače u Zvorniku. Kako su naveli, prijave njihovih posmatrača ukazuju na ozbiljno ugrožavanje slobode glasanja. Na više biračkih mesta glasači su organizovano usmeravani kako da glasaju, bez popunjavanja propisanih obrazaca za pomoć pri glasanju. Naveli su i da se proces glasanja na otvorenim biračkim mestima odvija mirno i bez incidenata.
Birači će odlučivati o sastavu tročlanog Predsedništva BiH, kao i o novim poslanicima u različitim institucijama, uključujući i Narodnu skupštinu RS. Posebna pažnja biće usmerena na trku za Predsedništvo BiH, koja bi mogla značajno uticati na političku dinamiku u zemlji. Građani Republike Srpske biraće člana Predsedništva, predsednika RS i njegove zamenike, dok će birači iz Federacije BiH, drugog entiteta, birati dva člana Predsedništva: iz reda Hrvata i Bošnjaka.
U trci za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda, najviše šanse imaju kandidati vladajućeg SNSD-a, kao i opozicija koju čine SDS i Partija demokratskog progresa. Opozicija je predstavila Marinka Božovića i Nebojšu Vukanovića kao kandidate. U trci je i Željka Cvijanović iz SNSD-a, koja želi da obnovi mandat.
U Federaciji BiH, Denis Bećirović se bori za drugi mandat iz redova Bošnjaka, dok mu je najvažniji protivkandidat Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije. Izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je posebno polarizovan. Aktuelni član Željko Komšić ne može više da se kandiduje, pa je Demokratska fronta kandidovala Slavena Kovačevića, koji računa na glasove Bošnjaka.
Na ovim Opštim izborima prvi put se glasa uz nove izborne tehnologije. Birači se identifikuju važećom ličnom kartom, pasošem ili vozačkom dozvolom, nakon čega sledi biometrijska autentifikacija. Birači dobijaju različit broj glasačkih listića u zavisnosti od entiteta, dok će u Federaciji BiH dobiti sedam listića, a u RS-u šest.
S obzirom na promene u izbornim procedurama i tehnologijama, prateći događaji i rezultati izbora mogli bi značajno uticati na politički pejzaž Bosne i Hercegovine, kao i na odnose prema Evropskoj uniji i međunarodnim partnerima. Danas se održava važan korak ka definisanju budućnosti ove zemlje, a rezultati izbora će biti pažljivo praćeni i analizirani.
