Slučaj 71-godišnjeg muškarca iz Švajcarske ponovo je otvorio pitanje upoznatosti kupaca sa zakonima zemalja u koje naručuju robu, kao i potencijalnim rizicima jeftine onlajn kupovine. Ova situacija se dogodila kada je muškarac želeo da naruči kišobrane, ali mu je nedostajao mali iznos do minimalne vrednosti za besplatnu dostavu. U tom trenutku, platforma na kojoj je naručivao automatski mu je ponudila dodatne proizvode, među kojima su se našli i uređaji koji se u nekim državama smatraju zabranjenim predmetima.
Kako je kasnije objasnio tokom suđenja, smatrao je da su ti proizvodi bezazleni rekviziti ili igračke. Ipak, švajcarski zakoni klasifikuju određene vrste ovakvih predmeta kao zabranjenu opremu, što je rezultiralo zaplenom pošiljke i pokretanjem postupka protiv njega, prenosi Blick.ch. Iako je prvostepeni sud odlučio da ga oslobodi odgovornosti, tužilaštvo je uložilo žalbu, a slučaj je sada na višem sudu.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi slučajevi nisu retkost. Proizvodi dostupni na globalnim platformama ne moraju uvek biti u skladu sa zakonima svake pojedinačne države. Posebno su rizične kategorije proizvoda kao što su predmeti koji liče na oružje ili imaju posebne dodatke. Čak i ako je proizvod kupljen kao igračka ili rekvizit, može se smatrati zabranjenim ukoliko izgledom ili funkcijom podseća na pravo oružje.
Dodatno, kupovina pirotehničkih proizvoda i dimnih efekata može dovesti do problema, jer popularni rekviziti sa društvenih mreža često ne zadovoljavaju lokalne bezbednosne standarde. Kupovina lažnih proizvoda može rezultirati pravnim zahtevima za naknadu štete, posebno u zapadnoevropskim zemljama. Električni uređaji nepoznatog porekla takođe nose rizike, jer mogu biti zabranjeni za uvoz ili upotrebu, a lekovi i suplementi kupljeni preko interneta mogu da ne zadovoljavaju zdravstvene standarde ili se sumnja u njihov sastav.
Stručnjaci za potrošačka prava ističu da problem često nastaje zato što globalne platforme funkcionišu po drugačijim pravilima od lokalnih prodavaca. Kupci često nisu svesni da ličnu odgovornost za uvoz snose sami, bez obzira na to gde je proizvod kupljen. Ovaj slučaj, kao i mnogi drugi, ukazuje na potrebu za većim obrazovanjem potrošača o zakonima i regulativama koje se odnose na onlajn kupovinu, kako bi se sprečili slični problemi u budućnosti.
U svetu gde onlajn kupovina postaje sve popularnija, važno je da potrošači budu svesni potencijalnih rizika i obaveza koje preuzimaju prilikom naručivanja proizvoda iz drugih zemalja. Razumevanje lokalnih zakona može značajno smanjiti rizik od pravnih problema i dodatnih troškova. Stručnjaci savetuju da se pre kupovine istraže pravila i regulative u vezi sa proizvodima koji se naručuju, kako bi se izbegle neprijatne situacije poput one koju je doživeo pomenuti muškarac.
Na kraju, ovaj slučaj je još jedan podsetnik na to koliko je važno informisati se pre nego što se odlučimo na kupovinu putem interneta, posebno kada su u pitanju proizvodi koji mogu biti klasifikovani kao zabranjeni ili rizični. U svetu internetske trgovine, znanje je moć, a odgovorno ponašanje prilikom kupovine može sprečiti mnoge probleme i neprijatnosti.
