Profesor geografije i klimatolog Aleksandar Valjarević izjavio je danas da su temperaturni preokreti karakteristični za oktobar, ali da je ovog meseca vreme izuzetno toplo u poređenju sa oktobrom pre 30 godina. Prema njegovim rečima, očekuje se da će temperature do 23. oktobra biti između 18 i 20 stepeni, nakon čega se predviđa blago zahlađenje sa kišom.
Valjarević je naglasio važnost padavina, ističući da bi ekstremno sušna jesen bila ozbiljan problem za poljoprivredu i druge sektore društva ako oktobar ne donese dovoljno kiše. On je dodao da će padavine biti ključne, posebno u novembru, kako bi se izbegla prekomerna suša.
Govoreći o fenomenu poznatom kao miholjsko leto, Valjarević je rekao da ova pojava obično prestaje posle 20. oktobra. Termin „miholjsko leto“ se koristi od 1922. godine i označava period kada jesen može da bude produžetak leta. On je napomenuo da ne bi trebalo povezivati miholjsko leto sa zimom i da, ukoliko je sada ovako toplo, postoji mala verovatnoća da ćemo imati sneg u Beogradu u decembru.
U vezi sa prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), Valjarević je rekao da je očekivana temperatura za oktobar iznad proseka, sa višim padavinama koje se predviđaju tek nakon 20. oktobra. On je dodao da će oktobar biti topliji za četiri stepena nego obično, što ukazuje na značajne klimatske promene.
Prva polovina novembra će biti malo hladnija od oktobra, ali ne toliko kao što je to nekada bilo. Sredinom novembra očekuju se temperature između 15 i 20 stepeni, što ukazuje na nastavak toplih dana. Valjarević je naglasio da su najpouzdanije dnevne i nedeljne prognoze, dok su dugoročne prognoze oko sedam dana manje pouzdane.
Osvrćući se na svoje ranije izjave o gubitku prelaznih godišnjih doba u Srbiji, Valjarević je istakao da su se jesen i proleće skratili za 10 do 15 dana. Ako se trenutni klimatski trendovi nastave, predviđa se da će za 100 godina proleće i jesen biti produženi, dok će zima biti daleko od onoga što bi trebalo da bude.
On je naglasio potrebu za adaptacijom na klimatske promene, što uključuje ravnomerno raspoređivanje vode u područjima gde je nedostaje, očuvanje rečnih ekosistema i vraćanje šuma na 60% površine. Takođe, istakao je značaj očuvanja šuma na priobalju zbog njihove uloge u filtraciji.
Profesor Valjarević je poručio da bi Srbija trebala da investira u pametniju gradnju, uključujući izgradnju vertikalnih parkova i vraćanje jezera u Beograd. Iako se godišnja količina padavina nije značajno promenila, način na koji kiša pada i raspodela padavina su se drastično promenili, što zahteva nove strategije za sakupljanje i očuvanje vode. Ove promene čine klimatsku adaptaciju neophodnom.
U zaključku, Valjarević je naglasio da se klimatske promene već osećaju i da je važno delovati na vreme kako bi se ublažili njihovi efekti. S obzirom na sve veće klimatske izazove, potreba za prilagodbom i očuvanjem prirodnih resursa postaje sve hitnija.
