Istraživanje sprovedeno od strane IVF Centra, udruženja pacijenata koji se suočavaju sa problemima infertiliteta, otkriva zabrinjavajuće podatke o nedostatku podrške koju žene dobijaju od klinika nakon neuspešne vantelesne oplodnje. Prema rezultatima, čak 89,8% ispitanica nije imalo nikakav kontakt sa klinikom nakon negativnog rezultata vantelesne oplodnje, što ukazuje na ozbiljan problem u komunikaciji između pacijenata i zdravstvenih ustanova.
Podrška koju su pacijentkinje primile od klinika bila je na veoma niskom nivou, s obzirom na to da je 62% ispitanica ocenilo podršku klinike ocenom jedan na skali od 1 do 10. Ovi podaci jasno ukazuju na to da su žene osećale da im nije pružena adekvatna pomoć u trenutku kada su im najviše bila potrebna.
Istraživanje je takođe pokazalo da 86% žena nije imalo nikakav kontakt sa klinikom tokom perioda čekanja rezultata nakon embriotransfera. Ova situacija je dodatno pogoršana činjenicom da je 91% ispitanica izrazilo želju da su bile kontaktirane nakon neuspeha, čak i samo radi pružanja emocionalne podrške. Nažalost, samo 1,9% žena imalo je razgovor sa lekarom, a da nisu same tražile kontakt.
Ovaj izveštaj osvetljava stvarna iskustva žena u Srbiji koje su prošle kroz proces vantelesne oplodnje (IVF) i nisu uspele da ostvare trudnoću, kao i njihov odnos sa klinikama nakon neuspeha. Uspeh vantelesne oplodnje u svetu je oko 30%, što znači da veliki broj parova neće imati uspešan ishod i da će morati više puta da pokušavaju. U saopštenju IVF Centra naglašeno je da je važno da klinike prepoznaju ovu realnost i pruže potrebnu podršku pacijentkinjama.
Istraživanje je sprovedeno anonimno i podaci su prikupljeni od 108 žena koje su bezuspešno završile postupak vantelesne oplodnje. Mnoge ispitanice podelile su svoja iskustva, naglašavajući nedostatak empatije i podrške od strane medicinskog osoblja. „Nisu ništa uradili, čak nam nisu ni predložili konsultaciju sa lekarom da vidimo kako ćemo dalje rešavati problem,“ izjavila je jedna od ispitanica. Druga je dodala: „Ponašanje i reči doktora i osoblja su u velikoj meri doprinele mojoj odluci da odustanem od asistirane oplodnje, a samim tim i od roditeljstva.“
Takođe, mnoge žene su isticale da su nakon negativnog rezultata dobijale samo hladne i šture informacije bez ikakvog emocionalnog praćenja. „Klinike nisu uradile ništa na svoju inicijativu. Čak nisu imale ni par reči utehe ili ohrabrenja tokom saopštavanja negativne bete,“ naglasila je jedna od ispitanica.
Ovi rezultati istraživanja jasno ukazuju na to da podrška koju žene očekuju od klinika i lekara izostaje. Prikupljeni odgovori pokazuju obrasce koji se iznova ponavljaju – osećaj usamljenosti, nedostatak podrške, tišina iz ordinacija i izostanak emocionalnog praćenja nakon neuspeha. Iako se o vantelesnoj oplodnji sve više govori, faza kada ne uspe ostaje neadresirana.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci apeluju na klinike da preispitaju svoje protokole komunikacije i podrške pacijentkinjama, posebno u trenucima kada im je najpotrebnije emocionalno vođenje i razumevanje. Očekuje se da će ovakva istraživanja podstaknuti promene u pristupu i poboljšati iskustvo žena koje se suočavaju sa izazovima infertiliteta, čime se može značajno poboljšati njihovo mentalno zdravlje i emocionalno blagostanje.
