Cene zakupa stanova u Srbiji već nekoliko godina neprekidno rastu, što je dovelo do toga da su troškovi stanovanja u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada postali nedostižni za mnoge mlade ljude. U svetlu ove situacije, država razmatra mogućnost ograničavanja cena zakupa, inspirisana sličnim modelom iz Španije.
Stručnjaci za nekretnine, Jovan Mandić i Milić Đoković, upozoravaju da bi takvo rešenje moglo biti korisno, ali i teško primenljivo u srpskom kontekstu. Mandić naglašava da bi pre nego što se primene bilo kakve mere, trebalo prvo uraditi analizu stanja nekretnina u zemlji, uključujući državne i napuštene stanove koji bi mogli biti dostupni za izdavanje.
Jedan od ključnih problema sa kojima se susreću podstanari su visoki početni troškovi prilikom useljenja. Kako navodi Mandić, za garsonjeru koja košta 350 evra mesečno, potrebna su najmanje 700 evra za start, što uključuje mesečnu kiriju, depozit i često proviziju agenciji. Ovi troškovi značajno otežavaju pristup stanovanju, posebno mladima koji često nemaju stabilne finansije.
Španski model, koji se razmatra kao primer, nudi određene prednosti, kao što je desetogodišnji garantovani zakup, što omogućava stanarima da se ne brinu oko stalnog traženja novog smeštaja. Država bi u ovom slučaju bila garant stabilnosti ugovora i isplate kirije, što bi moglo privući vlasnike stanova sa viškom nekretnina.
Mandić predlaže alternativna rešenja, kao što su subvencije za kirije za određene socijalne kategorije. Umesto rigidnog ograničavanja cena, smatra da bi ovakav pristup mogao biti efikasniji. Pre toga, ključno je utvrditi stanje nekretnina i njihove dostupnosti u zemlji. U Beču, na primer, postoje čitava naselja sa pristupačnim stanovima, dok u Srbiji ne postoji jasna slika o potencijalu.
Španski model podrške mladima uključuje mesečnu pomoć od 250 evra za zakup stanova, kako bi se podstakla finansijska nezavisnost mladih između 18 i 35 godina. Ova mera je deo šireg plana od 2,25 milijardi evra za stambenu politiku, ali je zanimljivo da samo 16% mladih u Španiji živi samostalno, što je znatno ispod evropskog proseka.
Dodatno, u Španiji se predlaže ograničavanje rasta kirija na maksimum 3% godišnje u „kritičnim zonama“, gde su cene stanova drastično porasle. Planira se i preusmeravanje 50.000 zaplenjenih stanova sa bankarskog tržišta na tržište stanovanja, kako bi se obezbedila ponuda pristupačnih nekretnina.
Barselona, s druge strane, planira da do 2028. godine potpuno zabrani turističko iznajmljivanje stanova preko platformi poput Airbnb-a, sa ciljem da ublaži rast cena i zadrži lokalno stanovništvo u gradu. Ova mera može poslužiti kao primer za Srbiju, koja se suočava sa sličnim izazovima u vezi sa dostupnošću stanova.
S obzirom na sve ove izazove, jasno je da je potreba za rešenjima u oblasti stanovanja hitna. Stručnjaci pozivaju na hitnu analizu stanja nekretnina u Srbiji i razmatranje različitih pristupa, uključujući stimulacije i subvencije, kako bi se olakšao pristup stanovanju za mlade i druge ugrožene grupe. Samo kroz sistematski pristup i saradnju između države i privatnog sektora, moguće je pronaći održiva rešenja za ovu goruću problematiku.
