Tradicionalno takmičenje za najlepšu narodnu nošnju i najboljeg zdravičara održano je danas tokom 65. Sabora trubača u Guči. Etnolog Narodnog muzeja u Čačku, Snežana Ašanin, izjavila je za Tanjug da je pre šest godina uvedena praksa da Dragačevski sabor trubača počinje pobedničkom zdravicom sa prethodnog sabora, što je preraslo u novu tradiciju manifestacije.
Takmičenje u izgovaranju zdravica održava se od prvog Sabora trubača, a učesnici se nadmeću u kategorijama najbolje saborske i najbolje tradicionalne zdravice. Ašanin je istakla da ovo predstavlja divnu smotru narodnog stvaralaštva, gde zdravičari dolaze iz svih krajeva Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore. Ona je podsetila da su zdravice upisane na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, naglašavajući da se njihovim javnim izvođenjem i takmičenjima čuva ovaj element tradicionalne kulture od zaborava.
Posebna pažnja se posvećuje mladim učesnicima, koji imaju zasebnu kategoriju. Ove godine pobedio je Jovan Novaković sa zdravicom čiji je autor. Govoreći o kriterijumima ocenjivanja, Ašanin je navela da se vrednuju dikcija, lepota stihova, bogosiljanje, ritam i poštovanje tradicionalne forme. Takođe, zdravičari nastupaju u narodnim nošnjama kraja iz kojeg dolaze, što dodatno obogaćuje ovu manifestaciju.
Zdravica, kao deo tradicije, predstavlja vid blagoslova. Njome se želi dobro zdravlje, sreća, rodna godina, srećan brak i napredak porodice, uz verovanje da će dobre želje biti uslišene. Uz to, takmičenje za izbor najlepše narodne nošnje takođe se održava od prvog Sabora trubača. Ove godine okupilo je više od 30 učesnika iz različitih krajeva Srbije.
Žiri nije imao lak zadatak zbog velikog broja kvalitetnih učesnika, a Ašanin je posebno zahvalila Kulturno-umetničkom društvu „Dragačevski Abrašević” iz Guče, koje je predstavilo više od 20 narodnih nošnji iz različitih krajeva Srbije. Ovaj doprinos je od izuzetnog značaja za očuvanje tradicionalne kulture.
Manifestacija se odvija u veselom i svečanom ambijentu, a posetioci mogu uživati u bogatom programu koji uključuje i nastupe raznih muzičkih sastava. Sabor trubača u Guči nije samo takmičenje, već i prilika za okupljanje ljudi iz različitih delova Srbije, promovisanje narodnih običaja i jačanje zajedništva.
Učesnici takmičenja za najlepšu narodnu nošnju prikazuju bogatstvo i raznolikost srpske tradicije kroz svoje kostime, koji često uključuju ručno rađene detalje i tradicionalne tehnike izrade. Na ovaj način se ne samo čuva kultura, već se i prenosi na mlađe generacije. Ove manifestacije su ključne za očuvanje identiteta i tradicije naroda.
Uprkos izazovima modernog doba, Sabor trubača ostaje čvrsta tačka okupljanja i proslavljanja srpske kulture. Ovaj događaj privlači mnoge posetioce, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, čime se dodatno promoviše turistički potencijal ovog kraja.
Na kraju, Ašanin je istakla značaj ovakvih događaja za zajednicu, napominjući da oni doprinose očuvanju kulturnog nasleđa i jačanju socijalnih veza među ljudima. Povodom 65. Sabora trubača, zajednica u Guči je još jednom pokazala svoju posvećenost tradiciji, kulturi i muzici. Ovaj sabor ostaje simbol okupljanja, proslavljanja i očuvanja tradicije koja se prenosi s generacije na generaciju.
