Iako povlačenje Kristijana Šmita s pozicije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini nije zvanično potvrđeno, informacije o toj mogućnosti ponovo su otvorile pitanje ispunjavanja uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i njegove buduće uloge. U protekla dva dana, deo bosanskohercegovačkih medija izveštavao je o spekulacijama da bi Šmitov mandat mogao da bude okončan nakon oktobarskih opštih izbora u BiH.
Ministar spoljnih poslova BiH, Elmedin Konaković, osvrnuo se na ovu situaciju, naglašavajući da očekuje da novi šef OHR-a bude osoba koja će „razumeti situaciju u BiH“. Bivši visoki predstavnik, Volfgang Petrič, takođe je komentarisao ovu temu, smatrajući da bi Šmit trebalo da bude poslednji na toj funkciji, kako bi se okončao „večni protektorat“ nad BiH. Petrič je dodao da nema informacija o Šmitovom odlasku.
Iz Kancelarije visokog predstavnika nisu odgovorili na upite o mogućem kraju Šmitovog mandata, niti su pružili informacije o potencijalnim kandidatima za njegovog naslednika. Kristijan Šmit obavlja dužnost visokog predstavnika od 2021. godine, nasledivši Valentina Incka, čiji je mandat započeo 2009. godine, kada je i zvanično počeo proces zatvaranja OHR-a, koji do danas nije završen.
Političari iz Republike Srpske duže vreme traže zatvaranje OHR-a, dok predstavnici Federacije BiH upozoravaju da bi takav potez mogao dodatno destabilizovati zemlju. Konaković je istakao da zatvaranje OHR-a trenutno nije opcija, ali da će Šmit „sigurno otići jednog dana“. Međutim, naglasio je da će, ako dođe do promene, doći osoba koja razume situaciju u BiH.
Međunarodna zajednica planirala je zatvaranje OHR-a pre više od dvadeset godina, ali je to odloženo zbog političkih nesuglasica i nedostatka konsenzusa među međunarodnim akterima. Za ukidanje OHR-a postavljeno je pet uslova i dva cilja koja moraju ispuniti bosanskohercegovačke vlasti.
O Šmitovom odlasku spekulisano je i ranije, a poslednji put je u decembru prošle godine izjavio da do njegovog povlačenja „za sada neće doći“. Upravni odbor PIC-a je krajem prošle godine zaključio da ovlasti visokog predstavnika ostaju na snazi, uz upozorenje da je dugoročno neodrživo da on svakodnevno donosi odluke u BiH. Šmit je takođe ukazao na potrebu da se zadrže sve opcije otvorenima kada je reč o zatvaranju OHR-a.
Petrič je naveo da postoji mnogo prostora za poboljšanje funkcionisanja vlasti, posebno na državnom nivou, ali da OHR ne može rešiti sve probleme. Predložio je osnivanje komisije stručnjaka koja bi procenila šta je OHR postigao i šta još nedostaje za suverenu BiH. Funkcija visokog predstavnika u BiH uspostavljena je 1995. godine potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, a visokog predstavnika zadužuje se za praćenje sprovođenja civilnih aspekata ovog sporazuma.
U prethodnim godinama, Šmit je nametao odluke i zakonska rešenja u pokušaju da reši političke krize u zemlji. Koristio je bonska ovlašćenja za donošenje odluka, uključujući izmene Izbornog zakona. Njegov mandat je osporavan od strane političara iz Republike Srpske, uz podršku Rusije i Kine, koji tvrde da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN-a.
Od dolaska nove američke administracije, sve češće se čuju poruke iz Vašingtona da domaći politički akteri preuzmu veću odgovornost za procese u BiH. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je da je došlo vreme da se međunarodna supervizija u BiH gasi, ali tek kada zemlja bude imala odgovarajuće kapacitete za samostalno donošenje odluka.
U kontekstu mogućeg nasleđa, mediji su spomenuli Karen Pirs, britansku izaslanicu za Zapadni Balkan, kao potencijalnu naslednicu Šmita. Basuener iz Saveta za demokratizaciju politike naglašava da bi britanska podrška mogla biti ključna u budućnosti, ističući potrebu za jasnom strategijom koja bi bila integrisana sa EU.
Iako Šmitove odluke često izazivaju polemike, njegov mandat ostaje ključan u pokušaju stabilizacije situacije u Bosni i Hercegovini. Na kraju, postavlja se pitanje šta bi novi visoki predstavnik mogao postići što njegovi prethodnici nisu, a to je izazov pred svima koji će doći nakon Šmita.
