Više državno tužilaštvo u Podgorici donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica. Prijavu su podneli predstavnici više nevladinih organizacija, i to zbog navodnog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje. Ova odluka je izazvala različite reakcije u javnosti i dodatno osvetlila tenzije koje postoje između nevladinog sektora i pojedinaca koji se često optužuju za „govor mržnje“.
Prijava je podneta 20. maja od strane direktorke Akcije za ljudska prava Teo Gorjanc Prelević, zajedno sa Maja Raičević, Daliborkom Uljarević i Nevenkom Vuksanović, koje su učestvovale u aktivnostima svojih organizacija. Takođe, prijavi su se pridružili Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije. Ove organizacije su se ranije bavile pitanjima ljudskih prava, demokratije i obrazovanja, a njihov zajednički korak ukazuje na sve veće napetosti u društvu.
Tužilaštvo je, međutim, zaključilo da u radnjama prijavljenih nema elemenata krivičnog dela, niti drugih dela koja bi zahtevala krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Ova odluka je značajna jer može uticati na buduće prijave i pravne akcije koje se odnose na slične teme. Podnosioci prijave imaju pravo da u roku od osam dana ulože pritužbu povodom odluke o odbacivanju, što bi moglo dovesti do daljih pravnih postupaka ili revizije.
Odluka tužilaštva dolazi u trenutku kada su tenzije između nevladinog sektora i pojedinaca, koji se često optužuju za govor mržnje, pojačane. U poslednje vreme, u Crnoj Gori se sve više raspravlja o pitanjima slobode govora, posebno kada su u pitanju komentari i izjava javnih ličnosti. Ove rasprave često uključuju i političke, verske i nacionalne dimenzije, što dodatno komplikuje situaciju.
U društvu u kojem se suočavamo s različitim mišljenjima i stavovima, važno je da se razgovara o granicama slobode izražavanja. Dok neki smatraju da su određene izjave u redu i deo slobodnog govora, drugi ih vide kao potencijalno opasne i podsticajne na mržnju i diskriminaciju. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i dijalog kako bi se pronašla ravnoteža između slobode izražavanja i očuvanja ljudskih prava.
Nevladine organizacije često igraju ključnu ulogu u društvenim pitanjima, posebno kada je reč o zaštiti ljudskih prava. Njihovo delovanje može biti od pomoći u podizanju svijesti o važnim pitanjima, ali i u pokretanju pravnih akcija kada smatraju da su prava ugrožena. Međutim, ovakve akcije često izazivaju reakcije iz različitih delova društva, što može dovesti do polarizacije i sukoba.
U ovom slučaju, odbacivanje prijave može se posmatrati kao poruka da pravni sistem ne smatra da su izvođenja prijavljenih osoba prešla granice koje bi se mogle smatrati krivičnim delom. Ipak, to ne rešava temeljne probleme i tenzije koje postoje u društvu.
U narednim danima i nedeljama, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati. Moguće je da će podnosioci prijave iskoristiti svoje pravo na pritužbu, što bi moglo otvoriti nove pravne debate i rasprave o važnim temama slobode govora i ljudskih prava u Crnoj Gori. S obzirom na složenost situacije, jasno je da je potrebno nastaviti s dijalogom i radom na izgradnji društva koje će biti otvoreno za različite stavove, ali i sposobno da se odupre mržnji i diskriminaciji.
