Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu danas nije prihvatio izveštaje Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštava u Srbiji od 2020. do 2024. godine. Odbor je odlučio da Narodnoj skupštini predloži odbijanje ovih izveštaja, a za ovu odluku je glasalo svih 11 prisutnih članova. Na sednici nije prisustvovala Dolovac, već samo troje njenih saradnika.
Predsednik Odbora Uglješa Mrdić naveo je da Izveštaj nije usvojen jer ne ispunjava svrhu izveštavanja i međunarodne standarde koje je Srbija preuzela, posebno nakon ustavnih promena. On je istakao da izveštaj zadovoljava samo formu, a ne i suštinske zahteve.
Mrdić je ocenio da Izveštaj ne ispunjava standarde analitičnosti, transparentnosti i strateškog planiranja. Takođe, naglasio je da izveštaj obiluje kvantitativnim podacima, dok su kvalitativni pokazatelji, posebno u složenim predmetima kao što su korupcija i organizovani kriminal, izostali. U izveštaju nedostaju podaci o razlozima za obustavu postupaka, analize ukinutih optužnica i uzroci dugotrajnih istraga, što je dovelo do gubitka poverenja građana u institucije.
Mrdić je ukazao na ozbiljne posledice lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, koje je dovelo do plaćanja odšteta od 152 miliona evra osobama protiv kojih su vođeni krivični postupci, a koje su na kraju oslobođene. On je naveo konkretne primere, poput slučaja „stečajne mafije“ gde je isplaćeno 43 miliona evra, ili „đubretarske mafije“ sa odštetom od 38 miliona evra.
Ova situacija otežava ocenu kvaliteta, profesionalnosti i zakonitosti rada tužilaštava u 2024. godini. Mrdić je dodao da prema Zakonu o javnom tužilaštvu Srbija odgovara za štetu prouzrokovanu nezakonitim radom tužilaca, što nije adekvatno prikazano u izveštaju. Izveštaj takođe ne sadrži analize predmeta u prioritetnim oblastima kao što su korupcija, organizovani kriminal i nasilje, što je ozbiljan nedostatak, s obzirom na to da su ove oblasti prioriteti Srbije.
Mrdić je naglasio da ovakvo izveštavanje dovodi do nemogućnosti da se ispune postavljeni prioriteti i može rezultirati gubitkom sredstava iz EU fondova, čije povlačenje zavisi od dostizanja ciljeva u Poglavlju 23. Takođe, izveštaj ne prikazuje višegodišnje trendove, što otežava procenu napretka nakon reformi iz 2022. godine.
Na sednici je tužilac Zorica Stojšić predstavila izveštaje javnih tužilaštava, ističući da su izveštaji zasnovani na statističkim podacima koje šalju javna tužilaštva. Njen kolega Miljko Radisavljević naveo je da se iz izveštaja može uočiti povećan broj izrečenih kazni zatvora, pad uslovnih osuda, ali i porast novčanih sankcija.
Poslanik Života Starčević izrazio je nezadovoljstvo radom Dolovac i rekao da bi glasao za njeno razrešenje zbog niza propusta. On je istakao neujednačenu praksu u postupanju javnih tužilaca, što je dodatno doprinelo tenzijama u društvu.
Dragan Nikolić je prokomentarisao nedolazak Dolovac kao nepoštovanje prema zakonodavnoj vlasti, naglašavajući da njeno ponašanje može dovesti do formiranja „četvrte grane vlasti“ – tužilačke. On je istakao da su građani Srbije zaslužili bolje i da izveštaji ne bi trebali biti usvojeni.
U izveštajima se nalaze podaci za 2020, 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu, a Dolovac je prvi put izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine. Odbor je ukazao na potrebu za ozbiljnijim pristupom u izveštavanju i evaluaciji rada tužilaštava, kako bi se povratilo poverenje građana u pravosudni sistem.
