U bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, danas su položene bele ruže i upaljene sveće u znak sećanja na stradale pripadnike Jugoslovenske narodne armije (JNA) tokom masakra koji se dogodio na ovaj dan 1992. godine. Paravojne muslimanske snage su napale kolonu JNA koja se mirno povlačila iz Sarajeva prema Lukavici. Ovaj tragični događaj ostavio je dubok trag u kolektivnoj svesti naroda, a svake godine se obeležava u znak sećanja na žrtve.
Nakon obeležavanja u Miljevićima, porodice ubijenih i brojne delegacije su se autobusima uputile ka Sarajevu, gde su se okupili u ulici Hamdije Krševljakovića, nekadašnjoj Dobrovoljačkoj. Tokom mirne šetnje, prisutni su polagali cveće i palili sveće, odajući tako počast stradalim vojnicima JNA. Ova tradicija podseća na važnost sećanja na žrtve rata i obavezu da se istina o prošlosti ne zaboravi.
Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, istakla je da su događaji iz 2. i 3. maja 1992. godine bili „zločinački poduhvat“. Ona je naglasila važnost borbe za istinu i pravdu, kao i poštovanje žrtava koje su dale svoje živote. Cvijanović je ukazala na to da je neophodno sećati se stradalih, jer će na taj način bolje ceniti slobodu koju uživamo danas. Ova izjava odražava osećaj dužnosti prema prošlosti i važnost prenošenja tog sećanja na nove generacije.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, Radan Ostojić, dao je izjavu o teškoćama s kojima su se suočili prilikom dolaska u Sarajevo. On je primetio da je danas bilo lakše otići u Teheran nego odati počast ubijenim pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici, naglašavajući kako su Srbi morali biti obezbeđeni velikim brojem policajaca. Ostojić je takođe istakao da Bošnjaci mogu slobodno dolaziti u Republiku Srpsku kako bi odali počast svojim stradalima, ukazujući na iluziju suživota u Sarajevu.
Na obeležavanju su prisustvovali i drugi zvaničnici, uključujući ministra finansija u Savetu ministara, Srđana Amidžića, kao i ministre u Vladi Republike Srpske. Kolona učesnika obeležavanja ispraćena je do entitetske granice uz pojačano prisustvo policije, što dodatno ukazuje na napetosti koje i dalje postoje među različitim etničkim grupama u Bosni i Hercegovini.
Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici dogodio se pre 34 godine, dok se vojska povlačila prema ranijem sporazumu uz garancije mirovnih snaga UN. Tokom ovog napada poginulo je najmanje 28 pripadnika JNA, a odgovornost za napad preuzeli su tadašnji članovi Predsedništva BiH, uključujući Ejupa Ganića. Iako su prošle decenije od ovog događaja, sudski postupak za ovaj ratni zločin još uvek je u toku pred Sudom BiH.
Sećanje na ovakve događaje je od suštinskog značaja za izgradnju budućnosti. Kako je Cvijanović naglasila, svaka žrtva nosi sa sobom obavezu za sve nas. Istorija nas uči da se sećamo svih žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnost ili pozadinu, i da prenosimo to sećanje na nove generacije kako bismo sprečili ponavljanje sličnih tragedija. Ova godišnjica nije samo podsećanje na stradale, već i poziv na jedinstvo i pomirenje u društvu koje je i dalje obeleženo ranama prošlosti.
