Studentske setnje u protekle dve godine pokazale su se kao jedan od najjacih aduta buđenja svesti kod gradjana u manjim mestima i skretanja paznje javnosti na proteste koje su organizovali u većim gradovima. S obzirom na to da je u toku izborna kampanja, studenti su ponovo krenuli u setnje ka Beogradu, gde će se 22. oktobra održati završni miting Studentske liste.
Kako su objavili studenti u blokadi, tri kolone studenata i gradjana, sa istoka, zapada i severa Srbije, spojiće se 22. oktobra u Beogradu, na izbornom skupu Studentske liste. Kolona pesaka sa istoka krenula je danas na šestodnevnu setnju iz Zaječara, a ići će do Bora, Žagubice, Petrovca, Požarevca i Smedereva, kako bi šestog dana stigli u Beograd. Sa zapada Srbije kreću tri kolone – prva kolona, 18. oktobra, polazi iz Gornjeg Milanovca, preko Ljiga, Lazarevca i Obrenovca.
Druga kolona 19. oktobra kreće iz Valjeva, i takođe prolazi kroz Lazarevac i Obrenovac, dok će treća kolona, takođe 19. oktobra, početi turu iz Šapca, preko Uba i Obrenovca. Pred setnju do Beograda, koja se završava svega tri dana pre parlamentarnih izbora, a samo nekoliko sati pre početka izborne tišine, otvara se pitanje može li se energija sa ulica pretočiti u izbornu podršku i koliko završni skup može da utiče na odluku gradjana da izađu na birališta.
Analitičar Miljan Mladenović ukazuje da su gotovo sve prethodne setnje, a pogotovo dve koje su bile najmasovnije, budile svest gradjana, što je njihovo najveće postignuće. „Masovni prolazi kroz razna mesta širom zemlje bili su u mnogim slučajevima i jedini prozor velikog dela populacije ka toj opciji“, objašnjava Mladenović. Dodaje da na taj način, pesacenjem desetina i stotina kilometara, gradjanima šalju i signal istrajnosti da ne odustaju od svojih ciljeva.
„Verujem da će to biti i uvertira u jedan od najvećih skupova koje je Srbija ikada videla, što bi mogao biti i perfektan finiš izborne kampanje za Studentsku listu“, ocenjuje Mladenović. Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da su studentske setnje postigle mnogo više od skretanja pažnje javnosti. „One su izgradile mrežu solidarnosti, povezale univerzitetske centre sa malim mestima i selima i omogućile neposrednu komunikaciju sa gradjanima do kojih tradicionalni opozicioni politički akteri i nezavisni mediji teško dopiru“, kaže Beširi.
Ističe da je posebno važno što su ohrabrili gradjane koji godinama nisu javno iskazivali političko nezadovoljstvo, te da njihov najveći doprinos nije u kilometrima koje su prepešačili, već u tome što su pokazali da političko organizovanje nije privilegija stranaka i da gradjanska solidarnost može da opstane i izvan velikih gradova. „Konkretni rezultati su takođe vidljivi, ali ih ne treba ni precenjivati ni potcenjivati. Studentski protesti doprineli su ostavkama premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, otvorili pitanje institucionalne odgovornosti i stvorili politički pritisak koji je prethodio raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora“, navodi Beširi.
Međutim, kako dodaje naš sagovornik, ostavke nisu isto što i odgovornost, kao što ni raspisivanje izbora nije garancija demokratskih promena. „Studentski pokret je pokazao sposobnost mobilizacije i organizovanja, ali tek treba da se vidi koliki deo tog društvenog kapitala može da se pretoči u izborni rezultat. Vlast je mogla da ignoriše zahteve demonstranata, ali nije mogla da učini da stotine hiljada nezadovoljnih gradjana jednostavno nestanu iz političkog života.“
Beširi smatra da setnja do Beograda 22. oktobra ima drugačiji politički karakter od prethodnih jer se završava samo tri dana pre parlamentarnih izbora, tik pred izbornu tišinu, te to više nije isključivo protest, već završnica izborne kampanje u kojoj se tri kolone iz različitih delova Srbije simbolično susreću u prestonici. „Njena stvarna vrednost neće se meriti samo brojem okupljenih na završnom skupu, već i brojem gradjana sa kojima su učesnici uspostavili neposredan kontakt tokom puta.“
U političkom sistemu u kojem pristup medijima, javnim resursima i institucionalnoj infrastrukturi nije ravnomeran, ovakav oblik kampanje predstavlja način da se deo tih razlika prevaziđe neposrednim razgovorom. „Ipak, masovna okupljanja nose i ozbiljnu zamku: mogu da proizvedu utisak političke snage koji ne mora odgovarati stvarnoj izbornoj podršci. Pun trg nije isto što i puna glasačka kutija, a politička euforija nije zamena za organizaciju“, ističe Beširi.
Ocenjuje da će uticaj setnje na izborne rezultate zavisiti pre svega od toga da li će prethodno politički neaktivni gradjani odlučiti da glasaju, koliko će birača promeniti svoje opredeljenje i koliko će izborni proces biti zaštićen od nepravilnosti. „U tom smislu, završni skup može da bude pokazatelj mobilizacionog kapaciteta, ali ne i pouzdana prognoza rezultata. Posebno će biti važno da li je mreža gradjana, nastala tokom gotovo dve godine protesta, sposobna da obezbedi kontrolu glasanja i dokumentovanje eventualnih nepravilnosti“, ukazuje Beširi.
Naglašava da su studentske setnje već pokazale da se politička energija može stvoriti i bez tradicionalne stranačke infrastrukture. „Sada se proverava može li se ta energija održati u mnogo zahtevnijem procesu, u kojem se politička podrška meri glasovima, a demokratski kredibilitet poštovanjem izbornih pravila. Srbija je već videla koliko ljudi može da izađe na ulicu. Dvadeset petog oktobra videćemo koliko se to razlikuje od njihove odluke za glasačkim listićem. I zato je važno da svi glasamo, i povedemo nekog sa sobom koji možda do sada nije imao priliku da svoju demokratsku volju pretoči na glasački listić“, zaključuje Beširi.
