Dejan Ševković, trener pasa, postao je središnja figura u inspirativnoj priči kada je uspeo da psu lutalici po imenu Lija obezbedi ulogu u filmu. Ovaj neobičan put do filmske karijere Lije, o kojem je Ševković govorio u emisiji „Hajde da razgovaramo“, osvetljava ne samo sposobnosti životinja, već i posvećenost ljudi koji rade s njima.
Ševković je započeo obuku Lije pre otprilike dva i po meseca. U tom periodu, Lija je došla kod njega kako bi se pripremila za snimanje. „Lija je pas koji je udomljen i nakon razgovora sa ekipom iz filma, dogovorili smo se da je spremajmo za film. Došla je kod mene na dva i po meseca obuke na pripremu za set“, rekao je Ševković. Prvi susret sa psom bio je ključan, jer je Ševković morao da izgradi dobar odnos s njom, s obzirom na to da je bila nova u njegovom okruženju.
Tokom obuke, Ševković je morao da se prilagodi različitim situacijama. „Film je dosta emotivan, imamo ulogu psa, treninzi su bili naporni, ali i snimanja. Dešavalo se da ono što smo pripremali kod kuće nije funkcionisalo na setu. Svako veče je bila drugačija lokacija, tamo je mnogo veći pritisak i veća je gužva,“ dodao je. Ovaj izazov je zahtevao od Ševkovića da bude fleksibilan i da stalno prilagođava svoje metode kako bi Lija mogla da se snađe u promenljivim uslovima.
U intervjuu je istakao koliko je teško trenirati psa, posebno kada je reč o psima lutalicama. „Lija je usvojen pas i ona je izuzetno blage naravi. Neki psi se urođeno boje ljudi, a pas je životinja koja ne sme da se dovede pod veliki pritisak. Oni ne vole gužve i galamu,“ rekao je Ševković. Ovo je dodatno otežalo rad, jer je tokom snimanja bilo mnogo drugih ljudi i buke.
Treninzi su bili dugotrajni i naporni. „Stres na setu je bio visokog intenziteta, dešavalo se da se prenese i na psa, a u takvim situacijama sam uvek sklanjao Liju,“ zaključio je. Njegova sposobnost da prepozna kada je Lija pod stresom i da je skloniti sa scene pokazuje duboku brigu i odgovornost koju je imao kao njen trener.
Priča o Liji i njenom putu do filma je više od obične priče o psu. Ona pokazuje da poreklo psa ne određuje njegove sposobnosti, već prilika i posvećenost ljudi koji s njim rade. Uz strpljenje, poverenje i razumevanje, Lija je uspela da odgovori na najzahtevnije zadatke na setu. Ovakvi primeri podsećaju nas koliko su psi izuzetni saveznici čoveka, ne samo na filmu, već i u svakodnevnom životu.
Ševković je zahvalio svima koji su bili uključeni u ovaj projekat, jer je timski rad bio ključan za uspeh. Njegov entuzijazam za rad s psima i želja da pokaže njihove sposobnosti doprineli su tome da Lija dobije priliku koju zaslužuje. „Ova priča pokazuje kako ljubav i posvećenost mogu promeniti život jednog psa,“ rekao je Ševković.
Na kraju, svi koji su učestvovali u ovom projektu, uključujući i samog Ševkovića, s pravom mogu biti ponosni na postignuće koje su ostvarili. Lija nije samo pas lutalica; ona je dokaz da se uz trud i predanost mogu postići velike stvari. Njihova priča je inspiracija za sve nas da verujemo u mogućnosti, kako životinja, tako i ljudi.
