Prema najnovijim istraživanjima, u Srbiji se godišnje baci čak 720.000 tona hrane, što predstavlja ozbiljan problem koji se mora hitno rešiti. Ova količina hrane dovoljno je da nahrani više od 1,5 miliona ljudi. Iako se čini da je reč o dalekom i apstraktnom problemu, stvarnost je da se otpadna hrana neprestano gomila, dok istovremeno veliki broj ljudi pati od gladi.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi ovakvoj situaciji jeste neodgovarajuće planiranje i proizvodnja hrane. Mnogi proizvođači se suočavaju sa problemima u distribuciji, a često se događa da se hrana koja nije prodana jednostavno baca. Na tržištu se postavljaju nerealna očekivanja u pogledu izgleda i svežine proizvoda, što dovodi do toga da se veliki deo hrane odbacuje samo zbog estetskih kriterijuma.
Osim toga, potrošači takođe igraju značajnu ulogu u ovom problemu. Mnogi ljudi kupuju više hrane nego što im je potrebno, a zatim je često bacaju zbog isteka roka trajanja ili jednostavno zato što su izgubili interesovanje za nju. Ovi obrasci potrošnje ukazuju na potrebu za edukacijom i podizanjem svesti među potrošačima o važnosti smanjenja otpada.
U okviru strategije za smanjenje otpada od hrane, stručnjaci preporučuju nekoliko mera. Prva je unapređenje sistema distribucije hrane, kako bi se osiguralo da proizvodi stignu do potrošača pre nego što se pokvare. Takođe, potrebno je uvesti bolje metode skladištenja i transporta hrane, kako bi se smanjio rizik od kvarenja.
Druga preporuka odnosi se na edukaciju potrošača. Informisanje o pravilnom skladištenju hrane, kao i o načinima korišćenja ostataka hrane, može značajno doprineti smanjenju otpada. Na primer, mnogi ljudi ne znaju da se starija hrana može koristiti u pripremi raznih jela, čime se smanjuje količina otpada.
Takođe, razvijanje programa donacije hrane može biti od velike pomoći. Mnoge organizacije već rade na prikupljanju viška hrane od proizvođača i prodavaca, a zatim je distribuiraju onima kojima je najpotrebnija. Ovo ne samo da pomaže u smanjenju otpada, već i u borbi protiv gladi.
Vlasti u Srbiji takođe igraju ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Potrebno je doneti zakone i regulative koje će podsticati smanjenje otpada od hrane, kao i pružiti podršku inicijativama za donaciju i redistribuciju hrane.
U zaključku, problem otpada od hrane u Srbiji zahteva kolektivnu akciju svih aktera – proizvođača, potrošača, organizacija i vlasti. Smanjenje otpada od hrane nije samo ekološki, već i humanitarni imperativ. Ukoliko se ne suočimo sa ovim izazovom, posledice će biti ne samo ekološke, već i socijalne, što ne smemo da ignorujemo.
