U vremenu kada sve više poljoprivrednika traži alternativne i isplative kulture, glog se izdvaja kao biljka sa velikim ekonomskim potencijalom, naročito u Srbiji. Ova biljka, poznata pod latinskim imenom Crataegus, predstavlja listopadni žbun ili nisko drvo koje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, što je čini idealnom za naše podneblje.
Glog je poznat po svojim lekovitim svojstvima, posebno korisnim za kardiovaskularni sistem. Zbog ovih karakteristika, ova biljka je sve traženija u farmaceutskoj i herbalnoj industriji. U poslednjih nekoliko godina, potražnja za glogom je značajno porasla, a poljoprivrednici prepoznaju njegov ekonomski potencijal kao alternativnu kulturu koja može doneti stabilan prihod.
Cena jedne sadnice gloga kreće se od 200 do 400 dinara, a na površini od jednog hektara može se zasaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, u zavisnosti od gustine sadnje i tipa zemljišta. Prvi plodovi se očekuju već posle treće godine, dok pun rod stiže u periodu između 5. i 6. godine. U tom trenutku, prinos može dostići od 3 do 5 tona po hektaru. Pri trenutnim cenama gloga koje se kreću od 150 do 300 dinara po kilogramu, godišnji prihod može iznositi i do 1,5 miliona dinara.
Osim plodova koji se koriste za proizvodnju čajeva, tinktura, kapsula i sirupa, glog ima i dodatnu vrednost u poljoprivredi. On može da služi kao živa ograda i zaštita useva, zahvaljujući svojoj gustoj krošnji i trnovitim granama. Ova multifunkcionalnost dodatno povećava njegovu privlačnost kao biljke koja se može gajiti u različitim uslovima.
Za uspešan uzgoj gloga, preporučuje se sunčano mesto i propusno tlo, blago kiselo do neutralno. Održavanje ove biljke nije zahtevno; glog ne traži intenzivno navodnjavanje, što ga čini idealnom biljkom za poljoprivrednike koji traže opcije sa minimalnim troškovima proizvodnje. Plodovi se beru u jesen, kada sazru i dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus.
Glog se takođe pokazuje kao dugoročna i sigurnija investicija u poljoprivredi. Sa sve većom potražnjom i niskim troškovima proizvodnje, njegova popularnost nastavlja da raste. Mnogi poljoprivrednici koji su se odlučili za uzgoj gloga izveštavaju o pozitivnim iskustvima i stabilnim prihodima koje ova kultura donosi.
U svetlu sve veće potražnje za prirodnim i organskim proizvodima, glog se može smatrati biljkom budućnosti u poljoprivredi. Njegova široka upotreba u različitim industrijama, od hrane do farmacije, čini ga veoma atraktivnom kulturom za investitore i poljoprivrednike.
Sve više stručnjaka i agronoma preporučuje glog kao biljku koja ne samo da može doneti ekonomsku dobit, već i doprineti očuvanju biodiverziteta i ekosistema. Uzimajući u obzir sve ove prednosti, jasno je da glog predstavlja značajnu mogućnost za poljoprivrednike u Srbiji koji traže nove izazove i prilike.
U zaključku, glog se pokazuje kao visoko isplativa i ekološki prihvatljiva kultura, koja može zadovoljiti potrebe tržišta i istovremeno pružiti poljoprivrednicima stabilan prihod. Kako se potražnja za ovim plodom nastavlja povećavati, poljoprivrednici bi trebali razmotriti uvođenje gloga u svoje proizvodne planove, prepoznajući njegov potencijal kao ključnog igrača na tržištu. Glog ne samo da nudi ekonomske koristi, već i doprinosi zdravlju i dobrobiti zajednice kroz svoja lekovita svojstva.
