Krivična prijava koju su advokati bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića podneli protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička, u vezi sa ubistvom Aleksandra Nešovića u restoranu 27 na Senjaku, može ukazivati na obračun suprotstavljenih strana unutar Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Ova situacija ne izgleda kao da će se završiti samo sa jednom žrtvom, smatraju sagovornici Danasa.
Kako ističu, mnogi ljudi iz MUP-a i politike u ovom slučaju pokušavaju da ostvare svoje interese, a ishod će zavisiti od trenutne političke klime. Krivična prijava je podneta Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Boška Sekulovića zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj na štetu Milića, koji je prethodno bio predmet krivičnog postupka i pritvora.
Advokati Milića tvrde da tuženi nisu dostavili dokaze koji bi potvrdili navode iz prijave protiv Milića, te da je nakon dva meseca došlo do „potpunog preokreta“ u postupku. Na teret Kričku i Sekuloviću stavljaju da su postupali iz ličnih interesa. Od 6. jula, kada mu je ukinut pritvor, Miliću je omogućeno da se brani sa slobode.
Advokat Božo Prelević ocenjuje da prijava može značiti razne stvari, od odbrane Milića do obračuna unutar MUP-a ili sukoba frakcija unutar Srpske napredne stranke (SNS). Prelević naglašava da ništa u ovom slučaju nije regularno, jer je politička stranka koja je duboko povezana sa kriminalom izrazito zainteresovana za ishod spora.
Prelević takođe ukazuje na mogućnost da će ishod zavisiti od nekih „nagrado“ i da neće biti zasnovan na istini. Prema njegovim rečima, mnogi iz MUP-a i politike traže svoje interese u ovom sukobu, a strahuje da obračun neće završiti samo na jednoj žrtvi. On dodaje da događaji nakon ubistva više liče na ometanje istrage, nego na nezavisnu istragu.
Pukovnica MUP-a u penziji, Slavica Radovanović, takođe izražava sumnju u vezi sa slučajem, naglašavajući da su prvi dani nakon ubistva ukazivali na lični obračun unutar MUP-a. Radovanović smatra da je sistem policijskog rukovođenja u Srbiji na niskim granama i da bi u normalnim okolnostima Milić trebao biti smenjen zbog svoje visoke pozicije i umešanosti u krivična dela.
Ona takođe naglašava da način na koji su curili podaci iz policije govori o neznanju i neprofesionalizmu, te da je to dodatno urušilo poverenje građana u policiju. Radovanović veruje da će Milićeva krivična prijava protiv Krička zavisiti od političkih okolnosti, kao i od odluka najviših državnih zvaničnika.
U ovom trenutku, Radovanović smatra da postoji velika mogućnost da Milić nije imao ulogu koja mu je prvobitno dodeljena i da je ceo događaj iskorišćen za njegovo diskreditovanje. Ona dodaje da će Milić i njegovi advokati sigurno nastojati da dokažu svoju nevinost i da se oslobode negativnih komentara.
Slučaj „Senjak“ predstavlja ozbiljno pitanje za MUP i političke strukture u Srbiji, koje bi trebale da razmotre potrebu za školovanim kadrom na ključnim pozicijama. Radovanović naglašava da se situacija ne može smatrati normalnom dok ljudi bez potrebnog obrazovanja vode ključne uprave koje imaju za cilj da čuvaju bezbednost građana.
Na kraju, Radovanović zaključuje da su događaji oko ovog slučaja ukazali na to koliko je važno imati stručne ljude na vodećim mestima, jer lojalnost prema stranci ne može biti zamena za profesionalizam i znanje u radu policije. Ovaj slučaj, prema njenim rečima, može biti „znak pored puta“ za buduće reforme u policijskim strukturama.
