Hiljade najuticajnijih ljudi sveta ove nedelje okupile su se u švajcarskim Alpima, ali ne zbog skijanja. Davos je mesto gde se sklapaju globalni dogovori i stiče politički i ekonomski uticaj. Cena ulaska u ovaj ekskluzivni krug meri se iznosima koji „običnim smrtnicima zavrti u glavi“. U tom kontekstu, hot dog od 40 evra predstavlja tek sitan trošak.
Tokom ove nedelje, u Davos su stigla neka od najvećih imena iz sveta biznisa, ekonomije i politike na godišnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF), elitni skup koji je strogo zatvoren za javnost i dostupan isključivo na poziv. Davos nije klasično zimovanje, već godišnje okupljanje najmoćnijih aktera globalne scene. Ekskluzivnost ne proizilazi samo iz činjenice da je događaj namenjen članovima WEF-a, već i iz izuzetno visokih troškova učešća.
Osnovni profesionalni paketi članstva u WEF-u mogu da koštaju svega nekoliko stotina dolara godišnje, ali oni ne omogućavaju pristup Davosu. Ključ za ulazak predstavljaju korporativni paketi i sponzorstva, koja dostižu vrtoglave iznose. Pojedine kompanije izdvajaju i do milion dolara kako bi postale glavni sponzori i obezbedile prisustvo u Davosu. Među njima su i tehnološki i konsultantski giganti poput Microsofta i McKinseyja, koji ulažu velike iznose kako bi imali bazu za aktivnosti američkih zvaničnika.
Zvanični korporativni paketi WEF-a, uz obaveznu pozivnicu, praktično predstavljaju ulaznicu za Davos. Godišnje članarine za kompanije kreću se od oko 75.000 dolara, dok status „strateškog partnera“ može koštati i do 758.000 dolara. Ovi paketi omogućavaju kompanijama da pošalju ograničen broj visokih rukovodilaca, ali svaki delegat dodatno plaća akreditaciju. Od 2025. godine, elitne akreditacije navodno koštaju i do 35.000 dolara po osobi. Kada se dodaju avio-karte, smeštaj, hrana i logistika, ukupna cena učešća za jednu veliku globalnu kompaniju lako prelazi šestocifreni iznos.
Tokom konferencije, čak i jednostavan obrok u Davosu može koštati desetine evra. Visoka cena, prema zagovornicima Davosa, opravdava se pristupom koji učesnici dobijaju. Delegati imaju ulaz na zvanične sesije sa šefovima država, zatvorene panele o temama poput veštačke inteligencije, energetike i klimatskih promena, kao i učešće u industrijskim i regionalnim „zajednicama“. Oni koji plaćaju najskuplje pakete dobijaju veću vidljivost i direktan pristup najvišim zvaničnicima, uključujući učešće na panelima, pozivnice za zatvorene okrugle stolove i privatne sobe za sastanke.
Smeštaj predstavlja poseban izazov i dodatni trošak. Davos je mali grad sa ograničenim brojem hotela i apartmana, a tokom januara cene noćenja dostižu i nekoliko hiljada dolara. Mnogi izvršni direktori odsedaju u luksuznim planinskim kućama, poznatim kao chalet, koji nude wellness centre, privatne teretane i lično osoblje. Troškovi privatnih asistenata i organizacije događaja dodatno povećavaju ukupne troškove.
Svake godine u Davosu se okupi oko 3.000 delegata, među kojima su politički lideri, bankari, direktori najvećih svetskih kompanija, akademici, aktivisti i kulturne ličnosti. Ove godine jedno od najvećih imena je američki predsednik Donald Trump, koji je održao govor. Među globalnim poslovnim liderima prisutni su i Jamie Dimon, Jensen Huang, Brian Moynihan i Satya Nadella.
Organizatori WEF-a navode da je ove godine u Davosu prisutan rekordan broj političkih lidera – oko 400, uključujući gotovo 65 šefova država i vlada, kao i oko 850 vodećih izvršnih direktora i predsednika uprava najvećih svetskih kompanija. Davos ostaje mesto gde se oblikuju globalne politike i ekonomija, a visoki troškovi učešća samo dodatno naglašavaju elitizam ovog skupa.
