Danas, uz tradicionalne običaje, porodična okupljanja i verske obrede, vernici širom Srbije obeležavaju Badnji dan, koji je uvertira u proslavu Božića. Paljenje badnjaka, lomljenje česnice i poruke mira su deo rituala koji se praktikuju širom zemlje. Naša ekipa iz Euronews Srbija istražila je kako se Badnji dan dočekuje u Beogradu, zapadnoj Srbiji i na jugu zemlje.
Pripreme za Božić počinju skoro odmah nakon novogodišnjih praznika. Na Kalenić pijaci i drugim mestima u Beogradu, prodavci badnjaka postavljaju svoje tezge da bi dočekali kupce. Atmosfera je živahna, a obični badnjaci se prodaju po ceni od 100 do 200 dinara, dok su oni sa vezom skuplji, do 500 dinara. Cene žita kreću se od 100 do 300 dinara. Prodavci ističu da, iako je gužva manja nego prethodnih godina, očekuju da će se tokom dana prodaja povećati.
Jedna od prodavačica na pijaci izjavila je za Euronews Srbija da su vremenski uslovi uticali na prodaju badnjaka, ali se nada da će tokom Badnjeg dana biti više kupaca. Beograđani koji još nisu obezbedili badnjak ili žito mogu ih pronaći na Kalenić pijaci ili u obližnjem parku.
U zapadnoj Srbiji, običaji su veoma stari i mnogi su se tokom vremena izgubili ili zaboravili, no najvažniji rituali su ostali prisutni. Sečenje badnjaka se praktikuje s velikim poštovanjem, a tradicija se prenosi s kolena na koleno. Badnjak se seče pre izlaska sunca, a tom prilikom prisustvuju samo muškarci, najčešće domaćini i najstariji sin.
Dejan Pavlović iz sela Zaoke deli svoja iskustva o tom ritualu, ističući da se ujutro nosi žito i sekira, a nakon sečenja badnjaka pije rakija. Prvi iver koji padne prilikom seče se smatra magičnim i čuva se kao zaštita za kuću i stoku.
Običaji na Badnji dan su takođe zanimljivi najmlađima. Na badnjoj večeri se priprema neparan broj jela, što simbolizuje zaštitu doma. Mladena Gojković iz Čačka objašnjava da se priprema pasulj, pite i razne salate, a sve to je prilika za okupljanje cele porodice uz posnu trpezu i neizbežnu česnicu.
U zapadnoj Srbiji, badnjak se ne kiti, već se premazuje medom, a Badnje veče je vreme za porodično okupljanje, jer se ne ide u goste i ne primaju gosti. Ovi rituali su duboko ukorenjeni u kulturu i tradiciju tog kraja.
Na jugu Srbije, običaji su slični onima u ostatku zemlje. Domaćin donosi badnjak ujutru, a nakon toga se sledi bogata trpeza. Uveče se lomi česnica, a ko pronađe novčić u njoj, smatra se najsrećnijim. Radica iz sela Taskovići ističe da su pripremljeni orašasti plodovi i bombonice za decu, kao simbol plodnosti i obilja u narednoj godini.
Za Badnji dan, porodica Pešić iz sela priprema pasulj, paprike i salate, dok za Božić planiraju svinjsku pečenicu i tortu, a deca se raduju poklonima. Zoran, stariji domaćin, napominje da padanje snega za Božić ukazuje na rodnu godinu.
Badnji dan je vreme za okupljanje porodice, poštovanje tradicije i rituale koji su se prenosili kroz generacije. Ovi običaji čine da Badnji dan bude poseban događaj, ispunjen simbolikom, toplinom i zajedništvom.
