Ravna gora, značajno istorijsko mesto smešteno između Gornjeg Milanovca i Valjeva, svake godine postaje središte okupljanja pristalica Ravnogorskog pokreta. Ovaj događaj, koji se obeležava 8. maja, privlači veliki broj poštovalaca generala Draže Mihailovića, vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) tokom Drugog svetskog rata. Pristalice pokreta dolaze u Ravnu goru iz raznih krajeva, često i nekoliko dana pre samog datuma, kako bi odali počast i prisetili se važnih trenutaka iz istorije.
Na Markovdan, 8. maja, Draža Mihailović je započeo ustanak protiv fašizma u okupiranoj Evropi, što čini ovaj datum posebnim za sve njegove sledbenike. Tradicionalno, okupljanje na Ravnoj gori obuhvata niz ceremonija i aktivnosti koje su usmerene na očuvanje sećanja na taj period.
Željko Aleksandrić, predstavnik Ravnogorskog pokreta, govorio je o značaju ovog skupa i istorijskim okolnostima koje ga prate. On je naglasio da okupljanje počinje Svetom Liturgijom u hramu koji je deo spomen-kompleksa podignutog u čast JVuO. „Pre svega ćemo se Bogu pomoliti ovde u našoj crkvi, našem spomen-kompleksu koji je izgradila dijaspora, odnosno pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su pobegli od komunističkog terora van Srbije“, rekao je Aleksandrić.
Nakon liturgije, planirano je postrojavanje Ravnogorskih jedinica, inspirisano sličnim događajima iz 1941. godine. U okviru programa, obeležavaće se i podizanje zastave, intoniranje himne, a zatim sledi defile pored spomenika Čiča Draže. Organizatori su pripremili i simboličnu trpezu ljubavi, gde će prisutni moći da se okrepče i razmene priče i iskustva.
Aleksandrić je istakao da se okupljaju Srbi iz svih srpskih zemalja, uključujući Krajinu, Republiku Srpsku, Kosovo i Metohiju, kao i centralnu Srbiju. Ovaj skup je prilika da se obnovi duh zajedništva i sećanja na istoriju srpskog naroda.
Hram na Ravnoj gori, posvećen Svetom Đorđu, sadrži spomenik generalu Mihailoviću i memorijalni kompleks. „U istom periodu su izgrađena sva tri objekta, negde početkom 90-ih godina. Muzej je priveden kraju dve, tri godine kasnije, ali nedugo zatim“, dodao je Aleksandrić, naglašavajući da su ovi objekti izgrađeni sredstvima dijaspore.
Takođe, Aleksandrić je objasnio zašto je Mihailović izabrao Ravnu goru kao osnovu za svoje delovanje. „Moje gledanje, a i uglavnom braće koja ovde dolaze, na tu stvar da je Srbija, figurativno kažem, isključena iz utičnice 1945. godine kada je data komanda da se JVuO stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Taj duh slobode je ugašen sa Ravnogorskim pokretom“, rekao je.
Aleksandrić je dodao da je Jugoslovenska vojska u otadžbini obnovila svoj rad 1989. godine pod imenom Ravnogorski pokret, s ciljem da okuplja ljude koji se protive okupatoru i teže slobodi. „Pokušavamo da negujemo tu tradiciju ne bi li se srpski narod vratio Bogu“, istakao je.
Pored samog skupa, nedaleko od Ravne gore se nalazi i čuveni Gorski aerodrom, poznat po misiji spašavanja 500 savezničkih pilota tokom Drugog svetskog rata, koja je ostala zapisana kao jedna od najuspešnijih misija pod imenom „Halijard“. Ova istorijska pozadina dodatno obogaćuje značaj Ravne gore kao mesta okupljanja i očuvanja sećanja na borbu za slobodu srpskog naroda.
Okupljanje na Ravnoj gori predstavlja ne samo sećanje na prošlost, već i obnovu nacionalnog identiteta i jedinstva među srpskim narodom.
