Aktuelna vlast u Bosni i Hercegovini (BiH) često je najavljivala značajne reforme i istorijske iskorake, posebno u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, uoči predstojećih izbora 2026. godine, važno je preispitati koliko su od tih obećanja ispunjena, a koliko je ostalo zarobljeno u političkim blokadama.
U martu 2024. godine, Savet ministara BiH postigao je svoj najveći uspeh kada je Evropski savet dao zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora. Ovaj korak je usledio nakon usvajanja ključnih zakona, poput Zakona o sprečavanju pranja novca. Ipak, entuzijazam je brzo splasnuo, jer je BiH ponovo zapala u političke blokade. Pregovarački okvir nije usvojen, a ključni reformski zahtevi Evropske komisije su ostali na čekanju.
U vezi sa ekonomskim pitanjima, vlasti su obećavale pristup značajnim sredstvima iz EU, koja su procenjena na oko milijardu evra kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Međutim, BiH je ostala jedina zemlja u regionu koja nije na vreme dostavila potpunu Reformsku agendu, što je rezultiralo gubitkom od 108 miliona evra. Taj iznos se može povećati ukoliko se situacija ne stabilizuje.
Pravosudni sistem takođe nije doživeo očekivane reforme. Iako su izmene Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću (VSTV) predstavljane kao ključne, suštinske reforme su i dalje blokirane. Dogovor o Zakonu o sudovima BiH nije postignut, a nedostatak rezultata u borbi protiv korupcije dodatno potkopava vladavinu prava. Tužilaštvo BiH pokazuje pasivnost, posebno kada su u pitanju procesi protiv negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca.
Politički lideri su takođe najavljivali izmene Izbornog zakona, ali su opet došli do zastoja. Visoki predstavnik Kristijan Šmit bio je primoran da nametne „paket integriteta“, koji uključuje nove izborne tehnologije, dok su ključne izmene zakona ostale netaknute.
U oblasti bezbednosti, Savet ministara usvojio je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali je BiH ponovo dospela na „sivu listu“ FATF-a. Razlozi su izostanak operativne primene i neusaglašavanje sa međunarodnim standardima. Slična situacija je i sa kontrolom granica, gde unutrašnje blokade otežavaju razvoj kapaciteta.
U sektoru odbrane, iako se budžet za plate blago povećava, suštinska modernizacija Oružanih snaga BiH je na čekanju. Političke nesuglasice oko NATO-integracija i prioriteta opremanja dovode do stagnacije, dok susedi ulažu značajna sredstva u modernizaciju svojih vojnih kapaciteta.
Javni servis, posebno BHRT, suočava se sa finansijskim problemima i pretnjom gašenja. Evropska komisija postavila je finansijsku održivost javnog servisa kao prioritet, ali Savet ministara nije ponudio rešenja. Prebacivanje odgovornosti na niže nivoe vlasti dodatno naglašava odsustvo političke volje za očuvanjem medijske nezavisnosti.
Pored ovih velikih tema, Savet ministara postigao je određene tehničke pomake, kao što je pristup Deklaraciji o romingu, što donosi benefite građanima. Takođe, uspostavljeni su mehanizmi za kvalifikovani elektronski potpis i digitalne usluge.
Ekonomija BiH se suočava sa ozbiljnim izazovima. Prosečna neto plata jedva pokriva polovinu sindikalne potrošačke korpe, dok građani trpe usled rasta troškova života. Nedostatak sistemskih ekonomskih reformi na državnom nivou dovodi do hroničnog problema nedostatka radne snage i odlaska stanovništva.
U svetlu svih ovih izazova, pitanje ostaje: da li će nova vlast, koja bude formirana nakon izbora 2026. godine, uspeti da ispuni obećanja i pokrene potrebne reforme koje su neophodne za napredak BiH ka EU i poboljšanje životnog standarda građana?
