U Parizu se održava drugi Nuklearni samit, na kojem je predsednik Francuske Emanuel Makron otvorio skup i naglasio važnost nuklearne energije kao pokretača napretka i nezavisnosti. Na ovom skupu prisustvuje i ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, koja je najavila mogućnost izgradnje prve nuklearne elektrane u Srbiji do 2040. godine, uz procenjenu investiciju od oko 10 milijardi evra.
Ovaj samit se održava petnaest godina nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, a Makron je istakao da su lekcije iz tog incidenta naučene, tehnologija napredovala, a inspekcija pojačana, čime je nuklearna energija postala sigurnija. On je naglasio da je svetu potrebna ova vrsta energije kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, koja imaju destabilizujući uticaj na globalnu geopolitiku.
Tokom samita, Makron je istakao da je trenutni kontekst značajan, jer je svetska nuklearna energija povezana sa tekućim konfliktima, posebno u Iranu i na Bliskom istoku. On je rekao da Evropa treba da teži konkurentnoj i jeftinoj energiji koja će doprineti stvaranju novih radnih mesta, kao i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Prema njegovim rečima, prekomerna zavisnost od fosilnih goriva može postati sredstvo pritiska, čak i destabilizacije.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, takođe je učestvovala na samitu i izjavila da je smanjenje udelа nuklearne energije u proizvodnji struje u Evropi sa jedne trećine na 15 procenata od devedesetih godina prošle veka strateška greška. Ona smatra da je EU napredovala u oblasti obnovljivih izvora energije, ali ne i u nuklearnoj energiji.
Fon der Lajen je naglasila da bi nuklearni reaktori sledeće generacije mogli postati evropski visokotehnološki proizvodi sa visokom vrednošću za izvoz. Takođe, ukazala je na to da se u poslednjim godinama beleži globalno oživljavanje nuklearne energije, te da Evropa želi da bude deo tog procesa.
Na samitu su prisutni mnogi šefovi država i vlada, kao i ministri i predstavnici međunarodnih organizacija. Ministarka Đedović Handanović je podvukla da Srbija želi da postane deo renesanse nuklearne energije. Ona je istakla potrebu za stabilnim izvorom bazne energije, naglašavajući da se Srbija trenutno oslanja na termoelektrane i hidroelektrane, ali da je razvoj obnovljivih izvora energije i dalje u planu.
Prema njenim rečima, nuklearna energija je ključna za ekonomski rast i sigurnost snabdevanja za građane. Ona je dodala da bez bazne energije Srbija ne može planirati održiv rast i razvoj.
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, Rafael Grosi, rekao je da će se nuklearna energija integrisati u energetske mikseve država, ali ne kao dominantan faktor, već kao stub inteligentnih integrisanih sistema energije. Uputio je upozorenje da će se na putu razvoja nuklearne energije suočiti sa preprekama, posebno u vezi sa pitanjem finansiranja, koje je do nedavno bilo označeno kao zabranjeno kao da se radi o kriminalnoj aktivnosti.
Ovaj samit predstavlja značajnu priliku za razgovor o budućnosti nuklearne energije, ne samo u Evropi, već i globalno. Uz sve izazove i prepreke, postoji jasna namera i volja da se istraže nove mogućnosti i razvije sigurnija i održivija energetska budućnost. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, teži korišćenju nuklearne energije kao dela svog energetskog miksa, kako bi obezbedila stabilnost i otpornost svoje energetske infrastrukture.
