Narodna skupština Republike Srpske je nedavno usvojila odluku o potvrđivanju izjave srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, koja se odnosi na zaključak Predsedništva BiH o angažovanju EUFOR-a (Evropske unije za obuku) u hapšenju rukovodstva Republike Srpske. Ova odluka je usvojena dvotrećinskom većinom, sa 64 glasa za, 5 protiv, dok nije bilo uzdržanih. Prema Ustavu BiH, odluke Predsedništva BiH mogu biti osporene ukoliko Narodna skupština potvrdi veto u roku od 10 dana.
Zaključak koji je izazvao kontroverzu poziva EUFOR da asistira u hapšenju ključnih političara, uključujući predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića i premijera Radovana Viškovića. Ovi lideri su osumnjičeni za napad na ustavni poredak, a Sud BiH je raspisao poternicu protiv njih.
Željka Cvijanović je obrazložila svoju odluku o vetu ističući da EUFOR nema mandat za asistenciju domaćim policijskim agencijama u hapšenju političkih lidera, naglašavajući da je reč o političkom obračunu. Ona je pozvala na odgovornost, ističući da bi pozivanje stranih vojnih snaga moglo imati ozbiljne posledice po stabilnost i suverenitet Republike Srpske. Ova situacija otkriva dublju političku i ustavnu krizu u BiH, koja je izazvana potezima Predsedništva BiH i pravosudnih institucija.
U Narodnoj skupštini, opozicione stranke poput Srpske demokratske stranke i Partije demokratskog progresa podržale su Cvijanovićev veto, ali ne zbog njenih političkih stavova, već zbog zaštite institucija Republike Srpske. Međutim, neki opozicioni lideri, poput Nebojše Vukanovića, kritizirali su ovu podršku, smatrajući je kao alibi za režim Milorada Dodika i njegovu „suludu politiku“.
Ovo pitanje nije novo. Pre dva meseca, Sud BiH je raspisao unutrašnju poternicu za Dodikom, Stevandićem i Viškovićem zbog sumnje na kršenje ustavnog poretka, nakon što je Narodna skupština usvojila zakone koji zabranjuju delovanje državnih pravosudnih i policijskih agencija na teritoriji Republike Srpske. Ovi zakoni su privremeno obustavljeni odlukom Ustavnog suda BiH, ali vlasti Republike Srpske i dalje insistiraju na njihovoj primeni.
Zaključak Predsedništva BiH o angažovanju EUFOR-a izazvao je oštre reakcije u Banjaluci, gde se tvrdi da su lideri Srpske ti koji se bore za očuvanje Dejtonskog sporazuma. Milorad Dodik je istakao da Srbi nisu pobunjenici, već graditelji BiH, naglašavajući važnost očuvanja ustava i sporazuma iz Daytona.
U ovom kontekstu, vlasti Republike Srpske osporavaju legitimitet visokog predstavnika Kristijana Šmita i tvrde da njegove odluke predstavljaju antiustavno ponašanje. Oni pozivaju na poštovanje demokratskih procedura i donošenje odluka od strane onih koji su birani na izborima.
Ova situacija u BiH ukazuje na kompleksnost političkih odnosa i izazove sa kojima se suočavaju institucije. U trenutku kada se čini da se politička kriza produbljuje, važno je napomenuti da je stabilnost regiona u interesu svih strana. Očigledno je da postoji potreba za dijalogom i konstruktivnim pristupom rešavanju problema koji se tiču ustavnog poretka i prava svih građana u Bosni i Hercegovini.
U narednim danima i mesecima, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno s obzirom na to da se čini da se politički sukobi ne umiruju. U tom smislu, značaj održavanja dijaloga i postizanja konsenzusa među različitim političkim akterima ne može biti prenaglašen. Očuvanje mira i stabilnosti u BiH zahteva odgovorne odluke i postupke svih strana uključenih u politički proces.
