BEOGRAD – Rehabilitacija mora biti u srži nege demencije, ukazuje novi Svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti za 2025. godinu. Srpsko udruženje za ovu bolest naglašava da je rehabilitacija nedovoljno iskorišćen, a potencijalno isplativ ključ za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa demencijom.
Prema podacima Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest (SUAB), u Srbiji živi oko 140.000 ljudi sa demencijom. Ova statistika ukazuje na značajan broj ljudi koji su pogođeni ovom bolešću, a rehabilitacija ostaje karika koja nedostaje u nezi demencije. Mnogi od njih su ostavljeni bez podrške koja im je potrebna da žive dostojanstveno i nezavisno.
Ovaj problem se dodatno naglašava u novom izveštaju Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest (ADI), koji ističe potrebu za integracijom rehabilitacije u svakodnevnu negu pacijenata sa demencijom. Rehabilitacija može pomoći u održavanju funkcionalnih sposobnosti ovih osoba, smanjenju simptoma i poboljšanju opšteg kvaliteta života.
Rehabilitacija nije samo fizička terapija, već obuhvata i emocionalnu i kognitivnu podršku. Programi rehabilitacije mogu uključivati aktivnosti koje pomažu pacijentima da održe svoje veštine, kao što su vežbe za pamćenje, kreativne aktivnosti i socijalne interakcije. Osim toga, važno je uključiti porodicu i negovatelje u ovaj proces, jer njihova podrška može značajno uticati na uspeh rehabilitacije.
U Srbiji, međutim, postoji nedostatak resursa i edukacije za sprovođenje ovih programa. Mnogi zdravstveni radnici nisu obučeni da prepoznaju i primene rehabilitacione metode u radu sa pacijentima koji imaju demenciju. To dovodi do situacije u kojoj su bolesnici i njihove porodice prepušteni sami sebi, bez potrebne pomoći i podrške.
Svetski izveštaj takođe ukazuje na to da rehabilitacija može smanjiti troškove zdravstvene zaštite na duži rok. Kada se pacijenti adekvatno rehabilituju, manja je verovatnoća da će im biti potrebna institucionalna nega ili česta hospitalizacija, što može značajno smanjiti finansijski teret na zdravstveni sistem.
Zbog svega ovoga, SUAB apeluje na vladu i zdravstvene institucije da prepoznaju važnost rehabilitacije u nezi demencije i da ulažu u obuku stručnjaka, kao i u razvoj programa rehabilitacije koji će biti dostupni svim pacijentima. Potrebno je stvoriti sveobuhvatan sistem nege koji ne uključuje samo medikamentnu terapiju, već i rehabilitaciju kao ključno sredstvo za poboljšanje kvaliteta života.
Osim toga, važno je podići svest javnosti o demenciji i rehabilitaciji. Mnoge porodice se suočavaju sa stigmatizacijom i nedostatkom informacija o tome kako da se nose sa ovom bolešću. Edukacija i informisanje mogu pomoći u smanjenju predrasuda i omogućiti bolju podršku osobama sa demencijom.
U zaključku, rehabilitacija mora postati prioritet u nezi demencije. Kako se broj obolelih povećava, tako raste i potreba za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje rehabilitaciju kao ključni deo nege. Samo uz adekvatnu podršku i resurse, osobe sa demencijom mogu očekivati kvalitetniji život i veće mogućnosti za očuvanje nezavisnosti. Srbija ima priliku da postane lider u ovoj oblasti, ali to zahteva zajednički napor svih sektora društva.
