Vlada Republike Srpske (RS) je podnela Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) svoj 35. izveštaj, u kojem je ponovo izrazila podršku Dejtonskom sporazumu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine (BiH). Izveštaj, objavljen na zvaničnom sajtu vlade RS, sadrži i oštre kritike na rad visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita.
U dokumentu se naglašava „nepokolebljiva opredeljenost Republike Srpske miru i rešavanju podela u BiH kroz dijalog“, kao i uverenje da je poštovanje Dejtonskog ustava jedini način za uspešno funkcionisanje BiH. Međutim, ukazuje se na problem nepoštovanja dejtonskog kompromisa od strane nekih ključnih aktera, kako unutar, tako i izvan BiH. Ovi akteri teže centralizaciji i ukidanju mehanizama zaštite koji su omogućili konstitutivnim narodima da žive u miru već trideset godina.
Vlada RS smatra da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) već decenijama podriva demokratski ustavni poredak u BiH. Izveštaj sadrži ocenu da OHR upravlja zemljom putem nezakonitih odluka, sprovodeći centralizaciju koja je suprotna federalnoj ustavnoj strukturi države. U ovoj situaciji, prisustvo visokog predstavnika, koji je neizabrani strani zvaničnik sa neograničenim ovlašćenjima, deformiše i urušava politički sistem u zemlji.
Izveštaj dodatno ukazuje na to da je aktuelni visoki predstavnik, Kristijan Šmit, pokazao još veći stepen destruktivnosti i autokratizma u odnosu na svoje prethodnike. U njemu se takođe ističe da bošnjački politički establišment, odbijajući da prihvati položaj RS utvrđen Dejtonom, nastoji da destabilizuje Republiku Srpsku.
Na kraju izveštaja se naglašava da bi BiH bila uspešna samo ako svi relevantni akteri, političari i strane sile, poštuju Dejtonski sporazum. Republika Srpska poziva Savet bezbednosti UN-a i njegove članice da se zalažu za doslednu primenu ovog sporazuma, uključujući poštovanje prava na samostalno upravljanje u skladu sa Ustavom BiH.
Izveštaj potpisuje premijer RS Savo Minić, a njegovo objavljivanje ukazuje na nastavak napetosti unutar BiH i između različitih etničkih i političkih grupa. Ove tvrdnje i zahtevi RS mogu dodatno zakomplikovati već krhke odnose u zemlji, kao i njen put ka stabilnosti i evropskim integracijama.
Vlada RS se čini odlučnom da brani svoje stavove i pozicije, a izveštaj predstavlja pokušaj da se skrene pažnja međunarodnoj zajednici na ono što smatraju pretnjama svom ustavnom statusu i mirnom suživotu u BiH. Ovo pitanje ostaje ključno za budućnost zemlje, a reakcije Saveta bezbednosti i drugih međunarodnih aktera će biti od suštinskog značaja u narednim danima.
