Novinarka TV N1 Ana Novaković, koja je više od 1.400 puta na Tviteru postavljala pitanje „Ko je rušio u Savamali“, iznela je svoje mišljenje o ovoj aferi, naglašavajući da je ona paradigma trenutne situacije u Srbiji. Ona smatra da se slični obrasci ponavljaju, jer je postalo jasno da se ništa neće rešiti. „Sada nam je jasno da je od toga sve moguće, i da se nikad ništa neće rešiti, sve se nižu afera za aferom“, kaže Novaković.
Ona ističe da odgovorni znaju da će građani vremenom zaboraviti na njih, što je prirodno, „jer sutra ide nova afera, zatrpava onu prethodnu“. Pitanje „Ko je rušio u Savamali“ ne podrazumeva samo fizički čin rušenja, već i širu sliku organizacije tog dela, ko je smislio plan, ko je dao nalog policiji da ignoriše pozive građana i zašto nema posledica ili reakcija institucija. Novaković naglašava da oni koji su tvrdili da znaju ko je odgovoran nikada nisu izneli svoja saznanja pred tužilaštvom. „To što je rekao Vučić ‘ja sam odgovoran za to’, to mačku o rep. To bi on trebalo da kaže tužiocima, da objasni“, ističe ona.
Podseća da su nakon rušenja u Savamali, koje se dogodilo pre deset godina, usledili veliki protesti organizovani od strane pokreta „Ne davimo Beograd“. „Građani su izlazili na ulice tražeći odgovore i ostavke. Nakon toga su protesti pokazali da ljudima nije svejedno i da traže da se odgovorni procesuiraju“, dodaje Novaković. Međutim, naglašava da se vlast nije promenila i da se ponaša kao da „sve može i ništa se neće desiti“, što je postala paradigma trenutne situacije u zemlji.
Na pitanje o suđenju ministru kulture Nikoli Selakoviću, kao i oceni zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, Novaković je rekla da je Selaković u sudnici govorio o poslovima bivše direktorke Republičkog zavoda, Dubravke Đukanović, i njene zamenice, Estele Radonjić Živkov. „Govorio je o nekim poslovima i kriminalnim aktivnostima, tako da mi je ovakvo postupanje bilo sasvim očekivano“, smatra Novaković.
Ona dodaje da je cilj ovih postupaka diskreditacija Đukanović i Radonjić Živkov, koje su svedoci u ovom postupku. „Ovo je čista diskreditacija i pokušaj kompromitacije ove dve žene, kako bi se spasio ministar Selaković“, naglašava Novaković. Takođe podseća da je sudija, tokom suđenja, upozorio Selakovićevog advokata da ne koristi svoju odbranu za napad na svedokinje, ali je advokat insistirao na pravu da diskredituje svedokinju.
Novaković smatra da je situacija u kojoj se nalazimo rezultat višegodišnjeg ignorisanja pravde i odgovornosti. Ona ukazuje na to da se kod građana stvara osećaj bespomoćnosti, jer se čini da su institucije zarobljene i da ne mogu ili ne žele da reše ove ozbiljne probleme. Njene reči oslikavaju širu sliku društva u kojem se čini da su odgovorni za afere zaštićeni, dok se građani osećaju nemoćno da utiču na promene.
Ova situacija dovodi do pitanja o budućnosti Srbije i o tome kako će se građani organizovati i boriti za svoja prava. Novaković podseća da su protesti pre deset godina bili masovni i da su građani tražili odgovore. Vreme će pokazati da li će se ponovo okupiti i zahtevati pravdu, ili će nastaviti da se suočavaju sa sličnim izazovima bez odgovora.
Novaković završava svoje izlaganje naglašavajući važnost građanske svesti i aktivizma. „Moramo se boriti za istinu i pravdu, jer je to jedini način da se nešto promeni“, poručuje. Građani Srbije su pozvani da ne zaborave prošlost, da zahtevaju odgovornost i da se okupljaju kako bi se borili za bolju budućnost.
