Poslednji incidenti vezani za lažne dojave o bombama dogodili su se u tržnim centrima u Beogradu i Nišu, gde su objekti morali biti evakuisani. Ove dojave donose sa sobom prekid rada, paniku među građanima i značajne finansijske gubitke. U prethodnim mesecima, slične dojave su se javljale u školama, sudovima i drugim javnim institucijama širom Srbije, što ukazuje na širi problem koji se ne može lako ignorisati.
Lažne dojave o bombama često imaju političke ili ekonomske motive, a destabilizacija je gotovo uvek primarni cilj. U ovom trenutku, motivi počinilaca su nejasni, ali profesor bezbednosti Goran Mandić naglašava da je u prošlosti bilo situacija kada su motivi bili kristalno jasni. Na primer, pre četiri godine, kada su se masovne dojave desile kako bi se vršio pritisak na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Tada je čak došlo do lažne dojave koja je omela avion Er Srbije na letu ka Moskvi.
U nedelju su tržni centri “BIG” u Beogradu i “Delta Planet” u Nišu bili na meti anonimnih dojava o postavljenim eksplozivnim napravama. Ove situacije nisu jedinstvene; ranije su se slične dojave javljale u različitim školama i institucijama, kao što su sudovi i zdravstvene ustanove. Na primer, u decembru i oktobru prošle godine, stotine škola su bile pogođene lažnim dojavama, a policija je tada uhapsila 15-godišnjaka u Zaječaru koji je slao lažne dojave putem mejla.
U oktobru prošle godine, zabeleženo je da su prijavljene bombe u 807 osnovnih i srednjih škola. Tokom maja i juna 2022. godine, skoro 300 škola u Beogradu, kao i razne druge javne ustanove, bile su na meti sličnih pretnji. MUP je tada saopštio da su sve dojave bile lažne, a počinioci su identifikovani kao strani državljani, sa mejlovima koji su slati iz različitih zemalja.
Mandić ističe da je motiv za lažne dojave često destabilizacija, bez obzira na to da li se radi o sudovima ili školama. U slučaju tržnih centara, direktni i indirektni gubici su očigledni, jer su korisnici onemogućeni da obavljaju kupovinu. Ipak, trenutačno nema jasnih indikacija šta je uzrok najnovijih prijava.
Otkrivanje počinilaca ovih dela nije jednostavno. Kada se dojava primi putem telefonskog poziva, može biti lakše identifikovati počinioca, ali kada se prijave šalju putem elektronske pošte, proces postaje mnogo složeniji. Počinici često koriste usluge za anonimizaciju i VPN servere, što otežava tragaocima da utvrde stvarnu lokaciju sa koje je dojava poslana.
U domaćem zakonodavstvu, lažne dojave o bombama se smatraju ozbiljnim krivičnim delom, a za to su predviđene kazne zatvora od tri meseca do tri godine. U težim slučajevima, kada se lažne informacije šire putem medija, kazna može biti od šest meseci do pet godina zatvora.
Osnovni motiv za slanje lažnih dojava uvek je destabilizacija, bilo iz političkih, ekonomskih ili drugih razloga. Bez obzira na to šta stoji iza ovih pretnji, rezultati su uvek slični: panika, prekid rada i finansijski gubici. U svetlu tih događaja, neophodno je da vlasti preduzmu odlučne korake kako bi zaštitile javnost i smanjile mogućnost ponovnog javljanja ovakvih situacija.
