Afrika želi da ispravi „istorijsku nepravdu“ na mapama sveta. Rasprava o načinu na koji je kontinent prikazan na geografskim kartama deo je mnogo šireg nastojanja da se preispitaju narativi oblikovani kroz vekove i da se Africi vrati dostojanstvo koje joj je uskraćeno. Ova borba je posebno aktuelna u svetlu inicijative Afričke unije da se zameni Merkatorova projekcija modernijom, kao što je „Equal Earth“ („Jednaka Zemlja“).
Merkatorova projekcija, predstavljena 1569. godine, bila je neprocenjiva za moreplovce u vreme jedrenjaka, ali je ozbiljno narušila stvarne proporcije kontinenata. Kritičari ističu da takav prikaz „vizuelno marginalizuje Afriku u kolektivnoj svesti“ i povezan je sa kolonijalnim nasleđem. Na primer, na ovoj karti, Grenland izgleda veličanstveno poput Afrike, iako je afrički kontinent čak 14 puta veći.
Moky Makura iz organizacije „Africa No Filter“ naglašava: „Veličina Afrike na svetskoj mapi je pogrešna. To je najduža kampanja dezinformacija u istoriji.“ Učenici i deca u Africi često uče iz mapa koje njihov kontinent prikazuju manjim nego što jeste. Stručnjaci ističu da to može uticati na njihovo samopouzdanje i osećaj sopstvene važnosti. Stoga, promena karata nije samo kozmetički potez, već pedagoška i psihološka nužnost.
Merkatorova karta je tokom decenija dominirala atlasima i učionicama širom sveta, oblikujući pogrešno razumevanje veličine i značaja pojedinih delova planete. U ovoj viziji, Evropa zauzima centralno mesto i prikazana je veća nego što zapravo jeste, dok su Afrika i Južna Amerika smanjene. Ovakvo izobličenje nije samo tehnička greška; ono ima i psihološke posledice.
Zagovornici promene, uključujući Afričku uniju, sugerišu da se koriste projekcije koje verno prikazuju površinu kontinenata. Gal-Petersova projekcija se već dugo smatra alternativom jer pravilno dočarava veličinu, ali narušava oblik zemalja. S druge strane, projekcija „Equal Earth“ dobija na popularnosti jer kombinuje realne razmere kopna sa minimalnim izobličenjem njihovog izgleda.
Cilj ove inicijative je da se generacijama koje dolaze ponudi tačnija slika sveta, bez istorijskih i ideoloških iskrivljenja. Na ovaj način, želi se ispraviti „istorijska nepravda“ koja traje vekovima, a koja utiče na percepciju Afrike i njenog značaja u globalnom kontekstu.
Prema rečima stručnjaka, važno je da se promene kartografije sprovode u obrazovne svrhe, kako bi se deci u Africi pružila slika koja odražava stvarnu veličinu njihovog kontinent. To može doprineti jačanju identiteta i ponosa među mladima, što je od suštinske važnosti za budućnost kontinenta.
Afrička unija, kao i mnoge druge organizacije, nastoji da poveća svest o ovoj temi i da podstakne promene u načinu na koji se geografija uči i predstavlja. U ovom globalnom kontekstu, preispitivanje mapa može se smatrati simboličnom, ali značajnom borbom za kartografsku pravdu, koja može imati dalekosežne posledice na percepciju i identitet naroda u Africi.
U svetu gde su informacije svakodnevno dostupne, važno je osigurati da su te informacije tačne i da ne perpetuiraju istorijske nepravde. Ova inicijativa ne samo da se bavi pitanjima geografskog prikaza, već i širim pitanjima identiteta, ponosa i samopouzdanja naroda.
Promenom načina na koji se Afrika prikazuje na mapama, svet ima priliku da ispravi greške iz prošlosti i da pruži pravdu jednom od najvažnijih kontinenata na planeti. To je borba koja se mora nastaviti, kako bi se obezbedila pravednija budućnost za sve.
