U trci za dominacijom u oblasti veštačke inteligencije, kompanija Meta, koja je vlasnik Facebooka, Instagrama i WhatsAppa, nedavno je uvela svoj najnoviji alat – Meta AI. Ovaj konverzacijski agent se oslanja na moćni jezički model Llama i ima za cilj da olakša svakodnevne zadatke korisnicima, kao što su planiranje putovanja, traženje recepata ili rešavanje nesuglasica. Pored toga, Meta AI bi trebalo da unese dozu zabave u digitalne razgovore.
Međutim, umesto oduševljenja, Meta AI je izazvao talas zabrinutosti i kritika, posebno u Evropi. Korisnici i stručnjaci za zaštitu podataka izrazili su zabrinutost zbog načina na koji je ova funkcija aktivirana – automatski, bez mogućnosti isključivanja. Ovaj pristup izaziva sumnju u pogledu zaštite privatnosti korisnika, jer nije bilo prilike da se da pristanak na korišćenje ove funkcije.
Prema rečima Kleanti Sardeli, pravnice specijalizovane za zaštitu podataka iz organizacije NOYB, ovakav pristup direktno krši pravila o zaštiti privatnosti koja bi Meta trebala da primenjuje od faze dizajniranja proizvoda. Sardeli upozorava da Meta prisiljava korisnike da prihvate novu funkciju, zaobilazeći zakonite procedure koje zahtevaju izričitu saglasnost korisnika.
Ovakva praksa dodatno produbljuje sumnje da Meta pokušava da izbegne stroge evropske regulative, posebno kada je reč o obradi ličnih podataka u svrhe treniranja veštačke inteligencije. Mnogi korisnici se pitaju da li je moguće isključiti Meta AI. Nažalost, potpuna deaktivacija nije moguća. Korisnici WhatsAppa mogu eventualno „utišati“ AI razgovore tako što će dugotrajno pritisnuti razgovor i izabrati opciju mute. Takođe, aplikacija nudi formular za podnošenje prigovora protiv korišćenja podataka za treniranje veštačke inteligencije.
Na forumima su se pojavila „zaobilazna rešenja“ kao što su vraćanje na starije verzije aplikacija, ali je to često neizvodljivo na iOS uređajima, dok za Android predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik i ne preporučuje se.
Meta AI funkcija je najpre predstavljena u SAD-u krajem 2023. godine, a sada se postepeno uvodi i u Evropi. Prepoznaje se po kružnoj ikoni i može se koristiti na šest jezika: francuskom, nemačkom, italijanskom, portugalskom, španskom i holandskom. Osim u aplikacijama, Meta AI je integrisana i u Ray-Ban pametne naočare, koje su već dostupne u zemljama poput Nemačke, Austrije i Belgije.
Ova situacija sa Meta AI otvara važna pitanja o etici i zakonitosti korišćenja veštačke inteligencije u svakodnevnom životu. Korisnici se sve više pitaju koliko su njihovi podaci zaista sigurni i da li imaju kontrolu nad sopstvenim informacijama. Kritičari tvrde da bi kompanije poput Mete trebale da budu proaktivnije u zaštiti privatnosti korisnika i u pružanju jasnih opcija za kontrolu nad ličnim podacima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da korisnici budu svesni svojih prava i obaveza kada koriste digitalne usluge. Takođe, neophodno je da se razvijaju stroži zakoni i regulative koji će štititi privatnost korisnika i osigurati transparentnost u korišćenju veštačke inteligencije. Meta, kao i druge tehnološke kompanije, moraće da se prilagode ovim promenama kako bi očuvale poverenje korisnika i izbegle pravne posledice.
U globalnoj trci za razvojem veštačke inteligencije, zaštita privatnosti i etički standardi bi trebali biti prioritet. Kako tehnologija napreduje, tako i izazovi u vezi sa njom postaju sve složeniji. Kroz otvorenu diskusiju i saradnju između korisnika, kompanija i zakonodavaca, moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti razvoj inovacija bez ugrožavanja privatnosti pojedinaca.
