U Srbiji se svake godine, poslednjeg vikenda u martu, pomera sat unapred, čime počinje letnje računanje vremena. Ove godine, pomeranje će se desiti u noći između 28. i 29. marta, kada se časovnici pomeraju sa dva sata posle ponoći na tri. Prema Zakonu o računanju vremena, ovo pomeranje znači da će se spavati jedan sat kraće.
Letnje računanje vremena, koje traje do poslednje nedelje u oktobru, omogućava duže dane sa više dnevne svetlosti, što je od koristi mnogim ljudima. U Srbiji je sistem pomeranja sata uveden 1983. godine, dok je zemlja bila deo SFRJ. Prvo pomeranje desilo se u noći između 26. i 27. marta te godine.
Razlog zašto je pomeranje sata ovog vikenda drugačije od 2025. godine, kada će se pomeranje dogoditi 30. marta, leži u kalendaru. Naime, od 1996. godine, u celoj Evropskoj uniji važi jedinstveno pravilo da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, što znači da datum varira svake godine.
Kako bi se lakše prilagodili ovoj promeni, stručnjaci savetuju da se večeras legne ranije, kako bi se organizam postepeno pripremio na novi režim spavanja. Dr Radmila Šehić ukazuje na to da je preporučljivo otići u krevet barem sat vremena ranije nego inače, kako bi se lakše prebrodila prilagodba.
Pomeranje sata može imati negativne efekte na zdravlje, posebno kod meteoropata i hroničnih bolesnika, ali i kod onih koji se obično dobro osećaju. Simptomi kao što su rasejanost, umor, pospanost i bolovi u glavi mogu se javiti kao posledica stresa na organizam prouzrokovanog promenom vremena.
Letnje računanje vremena donosi jedan sat manje sna, ali produžava dnevnu svetlost. Na primer, ako je sumrak u 18 sati, za nedelju dana sunčeva svetlost će trajati gotovo do sedam sati uveče. Ovo produženo svetlo može imati pozitivan uticaj na raspoloženje i aktivnost ljudi.
U Srbiji, sat se pomera svake godine u skladu sa pravilima koja su postavljena 1983. godine. Tako se u martu sat pomera unapred, dok se u oktobru pomera unazad, čime se vraća na zimsko računanje vremena. Ova praksa je odavno postala deo svakodnevnog života, ali se postavlja pitanje da li je ona još uvek relevantna.
Na nivou Evropske unije, predlog o ukidanju sezonskog pomeranja sata još uvek nije usvojen. Iako je Evropski parlament 2019. godine podržao ovaj predlog, članice EU se nisu dogovorile o tome koje vreme zadržati – letnje ili zimsko. Razlozi za nedostatak saglasnosti leže u različitim stavovima zemalja članica o tome kakve bi posledice ukidanje pomeranja sata imalo.
Letnje računanje vremena je prvobitno uvedeno kako bi se ljudima omogućilo više dnevnog svetla, ali se sa dolaskom zime dani skraćuju, a mnogi ljudi započinju i završavaju radni dan u mraku. Ove promene u svetlu i rasporedu dana postavile su pitanje da li je sistem pomeranja sata zastareo i da li bi trebalo razmotriti alternativna rešenja.
U svakom slučaju, dolazak letnjeg računanja vremena donosi promene koje utiču na svakodnevni život, a prilagođavanje će zahtevati malo više truda, posebno u prvim danima nakon pomeranja sata. U međuvremenu, važno je osigurati da se organizam postepeno privikne na novu rutinu kako bi se minimalizovali negativni efekti na zdravlje i dobrobit.
