Dugi niz godina, francuska novinarka Rohaja Djalo posmatra delovanje Marine Le Pen i njene stranke, Nacionalnog okupljanja (RN), koja se od svog osnivanja suočava sa kritikama zbog ksenofobične i antiimigrantske retorike. U kolumni za Gardijan, ona izražava zabrinutost zbog načina na koji ova retorika zagađuje politički život u Francuskoj i ukazuje na izuzetnost nedavne presude protiv Le Penove.
Francuski apelacioni sud je prošle nedelje potvrdio presudu u kojoj je Marin Le Pen proglašena krivom za organizovanje šeme sistematske pronevere javnih sredstava koja je trajala više od jedne decenije. Ova prevara, koja je započela 2004. godine, uključivala je fiktivna radna mesta za asistente poslanika u Evropskom parlamentu. Novac koji je stranka dobijala od Evropske unije nije odlazio na legitiman rad, već je korišćen za finansiranje aktivnosti stranke.
S obzirom na to da je istraga trajala deset godina, javnost nije imala snažnu reakciju, a pažnja je bila usmerena na Le Penove buduće političke planove. Ipak, važno je podsetiti se na ozbiljnost krivičnog dela. Među fiktivnim asistentima nalazili su se i telohranitelj i lična asistentkinja Marine Le Pen, a prevara je trajala sve do 2016. godine.
Ovaj slučaj nema presedan u francuskoj političkoj istoriji, s obzirom na to da je pred sudom bilo 28 optuženih, uključujući Le Pen i njenog oca Žan-Mari Le Pena, koji je bio poslanik u Evropskom parlamentu do 2019. godine. Presuda je otvorila pitanje o Le Penovoj mogućnosti da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima, ali je takođe skrenula pažnju na zloupotrebu vlasti od strane najjače političke snage u Francuskoj.
Apelacioni sud je Le Pen izrekao kaznu od tri godine zatvora, od kojih su dve godine uslovne, uz obavezu nošenja elektronske nanogice. Pored toga, izrečena joj je novčana kazna od 100.000 evra i zabrana obavljanja javnih funkcija u trajanju od 45 meseci, od čega je 30 meseci uslovno odloženo. Le Pen je uložila žalbu, što je dovelo do odlaganja primene elektronskog nadzora.
U trenutku kada je presuda izrečena, Le Pen je odmah započela svoju kampanju za predsedničke izbore 2027. godine. Međutim, pitanje o njenoj kandidaturi previše je zasenilo suštinsku raspravu o njenoj legitimnosti kao javne funkcionerke. Sud je utvrdio da je Le Pen imala ključnu ulogu u organizovanju ove prevarantske šeme, koja je trajala tokom tri saziva Evropskog parlamenta, što ukazuje na to da se ne radi o izolovanom incidentu.
Zabrinjavajuće je to što je Nacionalno okupljanje, koje se predstavlja kao stranka čiste savesti i integriteta, sada suočeno s ozbiljnim optužbama za zloupotrebu javnih sredstava. Ironično je da je Le Pen, koja je često kritizirala druge političare zbog korupcije, sama postala predmet kritike zbog sličnog ponašanja.
Francuski zakoni omogućavaju izricanje dugotrajnih zabrana obavljanja javnih funkcija za političare osuđene za teške zločine, ali je sud pokazao blagonaklonost prema Le Penovoj, što izaziva pitanja o pravednosti pravnog sistema. Naime, dok se očekuje stroga primena zakona na druge javne funkcionere, Le Pen je dobila ublaženu kaznu, što može stvoriti percepciju dvostrukih standarda.
Pitanje koje se postavlja je: može li stranka koja se predstavlja kao borac protiv korupcije zadržati legitimitet nakon što je utvrđeno da je učestvovala u finansijskom skandalu? Marin Le Pen nikada nije pokazala žaljenje, niti se izvinila zbog svojih postupaka, što dodatno erodira njen kredibilitet.
U svetlu ove situacije, javnost bi trebala preispitati stavove o Nacionalnom okupljanju i njegovim vođama. Umesto da se fokusiraju na Le Penovu mogućnost kandidature, građani bi trebali razmotriti ozbiljnost njenih dela i njihov uticaj na političke vrednosti u Francuskoj.
