Bojan Stanić, stručnjak za energetiku i ekonomiju, komentariše trenutnu situaciju u kojoj se nalazi Naftna industrija Srbije (NIS), posebno u kontekstu međunarodnih sankcija i promena na tržištu energenata. U poslednjih nekoliko godina, NIS se suočava sa brojnim izazovima, ali i prilikama koje mogu oblikovati njen budući razvoj.
Prva i najvažnija tačka koju Stanić ističe jeste uticaj sankcija na poslovanje NIS-a. Nakon što su određene zemlje, posebno one iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, uvele sankcije protiv Rusije, situacija na tržištu energenata je postala znatno složenija. NIS, koji je deo ruske kompanije Gazprom, suočava se s ograničenjima koja se tiču uvoza sirove nafte i drugih energenata. Međutim, Stanić naglašava da su sankcije takođe otvorile nove mogućnosti za diversifikaciju izvora energije.
Prema njegovim rečima, NIS može iskoristiti trenutnu situaciju da se okrene drugim tržištima, kao što su zemlje Bliskog Istoka ili Afrike. Ove regije nude potencijalne partnere za nabavku sirove nafte, kao i mogućnosti za razvoj zajedničkih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. Stanić veruje da bi NIS mogao da postane lider u regionu ako uspe da diversifikuje svoje poslovanje i smanji zavisnost od ruskih isporuka.
Osim toga, Stanić se osvrće na potencijalne investicije u obnovljive izvore energije. Sa sve većim globalnim naglaskom na održivost i smanjenje emisija ugljen-dioksida, NIS ima priliku da se pozicionira kao inovativni igrač na tržištu. Prelazak na obnovljive izvore, poput solarne i vetroenergije, ne samo da bi poboljšao imidž kompanije, već bi i omogućio dugoročnu stabilnost poslovanja.
Još jedan važan aspekt koji Stanić pominje jeste tehnološki napredak. U eri digitalizacije, kompanije u sektoru energetike moraju da se prilagode novim tehnologijama kako bi povećale efikasnost i smanjile troškove. NIS je već započeo proces modernizacije svojih postrojenja i implementacije pametnih tehnologija koje omogućavaju bolje upravljanje resursima. To može pozitivno uticati na profitabilnost i konkurentnost kompanije na tržištu.
Stanić takođe naglašava važnost politickih odnosa i stabilnosti u regionu. NIS ne može da funkcioniše u vakuumu, a politička situacija u Srbiji i okolnim zemljama direktno utiče na poslovanje. Stabilno okruženje može privući strane investicije, dok nestabilnost može izazvati dodatne probleme. U tom smislu, Stanić smatra da bi Srbija trebala da nastavi s politikom koja favorizuje saradnju i dijalog sa susednim zemljama, što bi doprinelo jačanju pozicije NIS-a.
Na kraju, Stanić se osvrće na izazove s kojima se kompanija suočava, kao što su promene u potražnji za fosilnim gorivima. Sa sve većom svesti o klimatskim promenama, potrošači se sve više okreću alternativnim izvorima energije. Ovo može predstavljati dugoročnu pretnju za tradicionalne naftne kompanije, uključujući NIS. Stanić smatra da je nužno da NIS proaktivno reaguje na ove promene i razvije strategije koje će omogućiti prilagođavanje novim trendovima.
U zaključku, Bojan Stanić ukazuje na to da iako se NIS suočava s brojnim izazovima, postoje i značajne prilike za razvoj. Diversifikacija izvora energije, ulaganje u obnovljive resurse, modernizacija tehnologije i stabilizacija političkih odnosa su ključni faktori koji mogu uticati na budućnost kompanije. U ovom turbulentnom vremenu, sposobnost NIS-a da se prilagodi promenama na tržištu i globalnim trendovima biće presudna za njen uspeh.
