Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević je danas položio venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Ova svečana ceremonija je imala za cilj da se ovekoveči sećanje na sve žrtve Holokausta, a posebno na Jevreje, Srbe i Rome koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.
Nikodijević je naglasio značaj ovog dana ne samo za Jevreje, već i za sve narode koji su trpeli od nacističkih zločina. „Danas, kada obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, sećamo se Jevreja, ali podjednako i Srba i Roma koji su stradali“, rekao je on. Takođe je istakao da su Beograd i Srbija pretrpeli velike žrtve u odbrani vrednosti koje čine osnovu savremene Evrope, naglašavajući važnost očuvanja kulture sećanja.
On je podsetio da je 2014. godine Skupština grada donela odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. „Ovaj datum svake godine prigodno obeležavamo polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde se nalazi i Memorijalni centar kao kulturno-istorijska i obrazovna ustanova“, dodao je Nikodijević.
Posebno je istakao da je gradski parlament 2021. godine usvojio odluku o nazivima ulica na levoj obali Save, koja nosi naziv Obala jasenovačkih žrtava, na osnovu inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prema njegovim rečima, kultura sećanja je od suštinske važnosti kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka iz prošlosti. „Istorija nas opominje, posebno kroz lekcije o Holokaustu, da ne zaboravimo ono što se desilo“, rekao je Nikodijević.
On je takođe naglasio da će se grad i dalje truditi da čuva sećanje na prošlost i da sve generacije obrazuje u duhu antifašističke tradicije. U ime Republike Srbije, venac na spomenik „Menora u plamenu“ položio je izaslanik predsednika Aleksandra Vučića, njegov savetnik Milorad Veljović. Ceremoniji su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, kao i predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda i AP Vojvodine.
Takođe, prisutni su bili ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan, pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, kao i predstavnici diplomatskog kora i organizacija koje se bave očuvanjem tradicija antifašizma i oslobodilačkih ratova. U ceremoniji su učestvovali i predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji, potomci žrtava i preživeli.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, u znak sećanja na oslobođenje logora Aušvic od strane sovjetskih trupa 1945. godine. Ovaj logor je bio mesto najvećeg masovnog zločina u istoriji, gde je tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih je oko 90 procenata bilo Jevreja.
Ujedinjene nacije su 1. novembra 2005. godine usvojile Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da se 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Pored ovog datuma, različite zemlje imaju svoje nacionalne datume sećanja, kao što je 22. april u Srbiji. Ova obeležavanja služe kao podsećanje na važnost sećanja na prošlost i potrebu da se takvi zločini nikada ne ponove.
