Nemački restorani, kafići i hoteli se suočavaju sa ozbiljnim izazovima koji prete da dovedu do šesto uzastopnog polugodišta poslovanja sa gubitkom. Glavni uzrok ovih problema je sve veća štednja gostiju, dok troškovi rada, energije, materijala i osiguranja rastu. Ovakva situacija stvara ozbiljne prepreke za opstanak mnogih ugostiteljskih objekata u Nemačkoj.
Prema anketi Nemačkog udruženja hotela i restorana (Dehoga), koja je obuhvatila skoro 4.000 kompanija, u julu je zabeležen pad prometa od oko devet procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na to da tržište ugostiteljstva prolazi kroz teške trenutke, a prihodi nemačkih ugostitelja su u prvih šest meseci 2025. godine pali za 3,7 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kada se uporede sa 2019. godinom, prihodi su smanjeni čak za 15,1 procenat.
Predsednik Dehoge, Gvido Celik, ističe da je zabrinjavajuće što čak 32 procenata kompanija ocenjuje rezervacije za avgust i septembar kao „loše“ ili „vrlo loše“. U isto vreme, samo 23,8 procenata anketiranih vidi situaciju kao „dobru“ ili „vrlo dobru“. Ova statistika jasno ukazuje na opadajuće poverenje potrošača, što dodatno komplikuje situaciju u sektoru ugostiteljstva.
Celik je pozvao nemačke vlasti na hitne mere podrške kako bi se pomoglo ugostiteljima. Među predloženim merama su poreske olakšice, fleksibilnije radno vreme i smanjenje birokratije. Ove inicijative bi mogle pomoći da se smanji pritisak na ugostitelje i omogući im da bolje odgovore na izazove koji se pred njih postavljaju.
Jedan od ključnih predloga Dehoge je zakonsko uvođenje poreza na dodatnu vrednost od sedam procenata na obroke u gastronomiji do januara 2026. godine. Ovaj potez bi mogao da stabilizuje sektor, doprinese očuvanju radnih mesta i omogući modernizaciju i investicije u digitalizaciju. Takođe, smanjenje poreza bi moglo učiniti ugostiteljsku ponudu konkurentnijom u odnosu na dostavne servise i gotove proizvode iz prodavnica.
Povećanje troškova, koje je rezultat rasta cena energenata i materijala, dodatno pogoršava situaciju. Mnogi restorani i hoteli su primorani da povećaju cene svojih usluga kako bi pokrili rastuće troškove, što može dodatno odvratiti goste koji su već oprezni i štede. Ovo stvara začarani krug u kojem se ugostitelji bore da zadrže kupce dok istovremeno pokušavaju da održe svoje poslovanje.
Osim toga, smanjenje broja turista, koje su uzrokovali različiti faktori, uključujući promene u potrošačkim navikama i globalne ekonomske uslove, dodatno otežava situaciju. Mnogi gosti su prešli na online naručivanje i dostavu hrane, što je dovelo do smanjenja broja poseta restoranima i kafićima.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci smatraju da je važno da ugostitelji preispitaju svoje poslovne modele i prilagode se novim uslovima tržišta. Digitalizacija, inovacije u ponudi i efikasnije upravljanje troškovima mogli bi biti ključni faktori za preživljavanje i uspeh u budućnosti.
U zaključku, nemačka ugostiteljska industrija se suočava sa velikim izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju kako bi se očuvala radna mesta i osigurao opstanak sektora. Bez podrške vlasti i prilagođavanja poslovnih strategija, mnogi restorani, kafići i hoteli bi mogli biti primorani da se zatvore, što bi imalo dalekosežne posledice na ekonomiju i društvo.
