Lider parlamentarne grupe nemačkih konzervativaca, Jens Špan, izneo je stav da je neophodno da Nemačka aktivno učestvuje u projektu evropskog nuklearnog kišobrana, upozoravajući da u suprotnom može postati „pion u svetskoj politici“. Njegove izjave dolaze u trenutku kada se sve više raspravlja o bezbednosnim pitanjima u Evropi, posebno u svetlu globalnih tenzija i nestabilnosti.
Špan je naglasio da bi trebalo pokrenuti debatu o uspostavljanju nezavisnog evropskog nuklearnog kišobrana, ističući da je za to ključno nemačko rukovodstvo. „Ako ne možete da obezbedite nuklearno odvraćanje, postajete pion u svetskoj politici,“ rekao je on u razgovoru za nemački list Velt. Ove reči ukazuju na zabrinutost koja se javlja unutar nemačke političke elite o potencijalnim rizicima povezanim sa smanjenim američkim prisustvom u Evropi.
Njegova izjava dolazi kao odgovor na nedavne komentare kancelara Fridriha Merca, koji je govorio o vernosti NATO-u i ulozi Sjedinjenih Američkih Država u vojnoj alijansi. Iako je kancelar naglasio važnost transatlantskih odnosa, Špan ukazuje na potrebu za planovima koji bi obezbedili sigurnost Nemačke i Evrope u slučaju da se situacija u svetu dodatno pogorša.
Špan je istakao da Evropa mora da ima sposobnost odvraćanja. On je podsetio da su američke nuklearne bombe stacionirane u Nemačkoj, ali da to nije dugoročno rešenje. „Moramo razgovarati o nemačkom ili evropskom učešću u nuklearnom arsenalu Francuske i Velike Britanije, kao i o mogućem sopstvenom učešću sa drugim evropskim državama,“ rekao je Špan. On je dodao da bi takvi koraci zahtevali značajna finansijska sredstva, ali je naglasio da ako Evropa želi zaštitu, mora biti spremna da je plati.
Ova tema nije nova; kancelar Merc već je u februaru, dok je još bio kandidat, pokrenuo pitanje domaćeg nuklearnog sredstva odvraćanja. Tada je istakao potrebu za razgovorom sa Velikom Britanijom i Francuskom, kao dve evropske nuklearne sile, o mogućnosti deljenja nuklearnog oružja ili barem o nuklearnoj bezbednosti koja bi obuhvatila i Nemačku.
Špan je takođe predložio koncept „rotirajuće odgovornosti“ za nuklearno odvraćanje, gde bi različite države članice EU mogle preuzimati odgovornost na slučajnoj osnovi. Ovaj pristup, međutim, naišao je na oštre kritike. Stručnjaci su ukazali na to da je Nemačka daleko od toga da ima sopstveno nuklearno oružje i da bi sticanje takvog oružja bilo politički nepopularno. Kritičari smatraju da ovakvi komentari ne postavljaju Nemačku u poziciju da vodi razgovore o evropskom odvraćanju.
U svetlu ovih diskusija, postavlja se pitanje kako će se Nemačka pozicionirati u budućim bezbednosnim aranžmanima u Evropi. Dok se suočava s rastućim pretnjama, uključujući geopolitičke napetosti i sve složenije izazove, jasno je da će pitanja nuklearne politike i odvraćanja biti sve važnija u strateškim raspravama.
U zaključku, Španove izjave odražavaju rastuću zabrinutost među nemačkim konzervativcima o globalnoj stabilnosti i sigurnosti Evrope. Njihovo insistiranje na evropskom nuklearnom kišobranu može se smatrati signalom za promenu pristupa u oblasti bezbednosti, koji bi mogao oblikovati budućnost evropske odbrane i međunarodnih odnosa. U vreme kada se svet suočava s brojnim izazovima, važno je da evropske nacije zajedno razmatraju strategije koje će im omogućiti da se suoče s tim pretnjama.
