Nemačka vlada je danas predstavila ambiciozan plan za suzbijanje poreskih i finansijskih prevara, koji se sastoji od 26 novih mera. Ove mere uključuju strože kazne, obavezne fiskalne kase za veći broj preduzeća, oporezivanje dobiti od kriptovaluta i osnivanje zajedničkog centra za borbu protiv finansijskog kriminala. Ministar finansija Lars Klingbajl naglasio je da je cilj reforme zaštita onih poreskih obveznika koji redovno izmiruju svoje obaveze, ističući štetnost poreskih prevara po društvo u celini.
Procene govore da gubici zbog poreskih i finansijskih prevara iznose oko 100 milijardi evra godišnje, što je dodatni motiv za sprovođenje ovih mera. Jedna od ključnih inovacija u planu je osnivanje Zajedničkog centra za borbu protiv poreskog i finansijskog kriminala. Ovaj centar će imati sličnu funkciju kao nemački centar za borbu protiv terorizma, a u njemu će zajednički raditi poreski istražitelji saveznih pokrajina i carinski finansijski istražitelji. U planu je i primena veštačke inteligencije za analizu podataka i koordinaciju istraga.
Pored toga, nemačka vlada planira pooštravanje kaznene politike. Organizovane poreske prevare će se sada kažnjavati sa do 15 godina zatvora, umesto dosadašnjih 10 godina, a za najteže oblike poreskog kriminala biće uvedena minimalna zatvorska kazna od jedne godine. Takođe, dobrovoljno prijavljivanje utaje poreza više neće automatski oslobađati počinioce krivične odgovornosti, što će dodatno povećati odgovornost poreskih obveznika.
Plan uključuje i proširenje ovlašćenja carinskih organa, koji će moći privremeno oduzimati imovinu za koju postoji sumnja da je stečena kriminalnim aktivnostima. Na primer, carinski organi će moći da zaplene vozila, satove i drugu vrednu imovinu na period do 180 dana, nakon čega će vlasnici morati da dokažu da su je stekli zakonito.
Još jedna značajna novina u planu je uvođenje oporezivanja dobiti od trgovine kriptovalutama. Trenutno su u Nemačkoj dobici od prodaje kriptovaluta oslobođeni poreza ako je između kupovine i prodaje proteklo više od godinu dana. Vlada smatra da ovo pravilo predstavlja poresku nejednakost u odnosu na prihode od rada ili ulaganja u akcije. Od 1. januara 2028. godine, predviđa se uvođenje obaveze korišćenja fiskalnih kasa za preduzeća sa godišnjim prometom većim od 100.000 evra, što će smanjiti mogućnosti za manipulaciju gotovinskim prometom.
Pored uvedenih mera, vlada planira i uspostavljanje elektronskog sistema za prijavu transakcija, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj borbi protiv prevara sa porezom na dodatu vrednost (PDV). Takođe, vlada će imati mogućnost kupovine podataka koji mogu pomoći u otkrivanju poreskih utaja, što se oslanja na raniju praksu nemačkih saveznih pokrajina.
Nemačka vlada procenjuje da će pooštravanje borbe protiv poreskog kriminala i oporezivanje kriptovaluta doneti oko milijardu evra dodatnih budžetskih prihoda u 2027. godini. Sindikati su podržali ovaj plan, ali upozoravaju da će njegov uspeh zavisiti od dodatnog zapošljavanja stručnjaka i modernizacije informacionih sistema.
Sve ove mere ukazuju na ozbiljnost s kojom Nemačka pristupa borbi protiv poreskih prevara, kao i na potrebu za jačanjem poreskog sistema i zaštite onih koji poštuju zakone. U svetlu sve većih izazova u oblasti finansijskog kriminala, ovakvi koraci su neophodni za očuvanje stabilnosti i pravednosti u društvu.
