Decenijama je Nemačka bila oslonjena na Sjedinjene Američke Države u pogledu svoje bezbednosne politike. Međutim, taj period se bliži kraju, kako navode stručnjaci za Euronews. Nemačka planira da u narednim godinama potroši do 83 milijarde evra na vojne nabavke, fokusirajući se na oružje proizvedeno u Evropi, čime želi da smanji svoju zavisnost od američkih odbrambenih sistema. Ova promena je rezultat sve većih sumnji u pouzdanost SAD, posebno nakon administracije Donalda Trampa.
Prema izveštajima, nemačka vlada planira 154 velike nabavke vojne opreme između septembra 2025. i decembra 2026. godine. Samo osam procenata ovih nabavki biće od američkih dobavljača, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu zavisnost. Ova odluka je usledila nakon Trampovih zahteva da NATO članice povećaju vojnu potrošnju na pet procenata BDP-a, što je podstaklo Berlin da usvoji strategiju „Kupuj evropsko“.
Zavisnost Evrope od američkog vojnog naoružanja je značajno porasla u poslednjih nekoliko godina. Podaci švedskog instituta za mirovna istraživanja SIPRI pokazuju da se uvoz oružja iz SAD u Evropu, uključujući Ukrajinu, više nego utrostručio između 2020. i 2024. godine u poređenju sa prethodnim petogodišnjim periodom. Prvi put u poslednje dve decenije, većina američkog izvoza oružja otišla je u Evropu, sa 13 procenata u periodu 2015-2019. na 35 procenata u periodu 2020-2024. Nemačka je zabeležila poseban porast, sa povećanjem uvoza oružja od 334 procenata.
Sjedinjene Američke Države su nastavile da jačaju svoju vodeću poziciju na globalnom nivou, sa rastom izvoza oružja od 21 procenat između ovih dva petogodišnja perioda. Udeo SAD u svetskoj trgovini oružjem povećao se sa 35 na 43 procenata. S obzirom na ovu dinamiku, Berlin se okreće novom kursu, naglašavajući značaj evropske proizvodnje vojne opreme.
Međutim, ovaj potez ne treba posmatrati kao grešku u razumevanju uzroka i posledica, kako navodi američki stručnjak dr. Josef Braml. On ističe da je prava motivacija za promenu bila Trampova izjava da se više ne može računati na SAD, što je dovelo do toga da evropske zemlje preispitaju svoju zavisnost od američkog oružja.
Prema informacijama, postojanje „kill switch-a“ ili dugmeta za onesposobljavanje američkih aviona, poput F-35, se takođe dovodi u pitanje. Iako se spekuliše o mogućnosti da SAD ugrade blokirajući sistem u avione, nemački Ministarstvo odbrane je negiralo tu tvrdnju, naglašavajući da ne postoji način da se F-35 isključi na daljinu.
U svetlu ovih promena, istraživač Piter Vezeman iz Štokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) ukazuje na to da NATO države u Evropi preduzimaju korake da smanje zavisnost od američkog oružja i ojačaju sopstvenu odbrambenu industriju. Maršalov plan i NATO su postavili temelje za bezbednosne odnose između Nemačke i SAD nakon Drugog svetskog rata, ali trenutna situacija nagoveštava promene u tom odnosu.
Prema Bramlovim rečima, suverenitet podrazumeva sposobnost zaštite, a zavisnost od američkog oružja čini evropske zemlje ranjivima na ucene. Ove promene dolaze u trenutku kada Trampova administracija promoviše politiku „Amerika na prvom mestu“, čime se stavlja fokus na američke interese.
S obzirom na sve veći pritisak da se smanji zavisnost od američkih sistema, Nemačka i druge evropske zemlje suočavaju se sa izazovima u održavanju svoje vojne i industrijske autonomije. U tom kontekstu, Bramlov zaključak da „bezbednost je nestala, Paks Amerikana je mrtav“ postaje sve relevantniji u svetlu aktuelnih globalnih tenzija i promena u međunarodnim odnosima.
